Biljke su inteligentnije nego što mislimo

Mnogi nisu svesni da su biljke kompleksni organizmi i posmatraju ih kao nežive objekte. Iako biljke ne mogu da osećaju kao ljudi, mogu ipak da osećaju spoljašnje draži i da reaguju na dodir, promenu temperature i svetlost.

Najbolji primer za to je Mimosa pudica, tj. stidljiva mimoza iz Južne Amerike. Ta interesantna biljka skuplja listove kada je neko dodirne, a posle nekog vremena se vraća u prvobitno stanje. Takva reakcija je dirigovana procesima koji se dešavaju u samoj biljci i to bi mogla biti neka vrsta inteligentne reakcije, smatraju stručnjaci. „Ako se inteligencijom smatra svako adaptivno promenljivo ponašanje u toku života jedinke, onda je inteligencija kod biljaka odgovor na spoljašnje stimuluse", kaže prof. dr Peđa Janaćković sa Biološkog fakulteta u Beogradu.

Neka istraživanja su pokazala da biljke na svoj način umeju da misle i pamte, a o tome govori primer koji nam daje profesor Janaćković: ako stidljivu mimozu u saksiji bacimo sa određene visine tako da udarac ne bude jak, njeni listovi će se skupiti; međutim, već posle nekoliko bacanja biljka neće reagovati na istu draž. Naučnici još nisu sigurni da li do te reakcije dolazi jer je mimoza zapamtila da joj određena draž nije naškodila ili je reč o nečemu drugom, ali se sigurno može reći da se biljke mogu ponašati kao inteligentna bića.

Biljke čak mogu da reaguju jedna na drugu i da na neki način komuniciraju. U slučaju da jedna biljka prekrije izvor svetlosti drugoj, druga biljka reaguje tako što pokreće pokrete rasta, raste brže i formira listove u pravcu ostatka svetlosti. Pored toga, biljke mogu biohemijski da reaguju jer imaju receptore koji im govore da je svetlost drugačijeg kvaliteta, što aktivira pigmente koji im omogućavaju foto-sintezu u nedostatku svetlosti.

Biljke i istančan muzički ukus

Platon je verovao da biljke imaju dušu, vegetativnu dušu koja je osnova nagona za hranom i uzrok rasta i razmnožavanja. Ako je tako, onda su biljke suptilne i umetničke prirode, jer vole da osete muziku. Utvrđeno je da vibracije koje stvara muzika mogu da podstaknu gene u biljkama da postanu aktivniji, pa biljka brže i zdravije raste. Ta nežna živa bića ne vole kantri i rok muziku, ali im je omiljena klasična muzika. Dokazano je da zvuci violine najefektnije utiču na razvoj biljaka. Na primer, Bahova violinska sonata uticala je na povećanje roda pšenice za čak 66 odsto. Upotreba muzike radi boljeg rasta biljaka u stanu, bašti ili na polju, gde je seme tek posađeno, ne predstavlja ništa čudno. Da bi usevi bili bolji, a biljke otpornije na mnoge štetočine, u nekim vinogradima u Italiji svakog dana puštaju muziku Vivaldija, Mocarta, Hajdna i drugih.
Posle dokaza da biljke jesu inteligentnije nego što ljudi misle, stručnjaci smatraju da nije nemoguće da evolutivni mehanizmi dodatno doprinesu razvoju inteligencije biljaka.