Zapaljenske bolesti creva

U zapaljenske bolesti creva ubrajaju se ulcerozni kolitis i Kronova bolest. U Sjedinjenim Državama na sto hiljada stanovnika oko dve stotine boluje od Kronove bolesti a oko dve stotine pedeset od ulceroznog kolitisa. U Srbiji, prema najnovijim podacima, oko osam hiljada pacijenata boluje od neke od tih bolesti.

Ulcerozni kolitis predstavlja isključivo zapaljenje debelog creva, retko može da zahvati i završni deo tankog creva, dok Kronova bolest može da zahvati celu digestivnu cev, od usne duplje do anusa.

Profesor doktor Nikola Milinić, načelnik Odeljenja gastroenterologije KBC „Bežanijska kosa", govorio je u emisiji „Sve boje života" o novim podacima sa nedavno održanog Kongresa o zapaljenskim bolestima creva u Barseloni, ukazao je na moguće načine lečenja i skrenuo pažnju na probleme sa kojima se suočavaju oboleli.

Koliko se zna o uzrocima zapaljenskih procesa u crevima?

- Uzrok je nepoznat, ali smo i u Barseloni sada čuli da su praktično svi lekari koji se bave tim oboljenjima gotovo sigurni da je u pitanju poremećaj mikrobioma - to su mikroorganizmi i njihov genetski materijal. Oni žive u čoveku i njegovim crevima i kada se ravnoteža bakterija naruši, može da nastane ta bolst. Mi razumemo da je poremećen takozvani mehanizam oralne tolerancije. Naš organizam ima jedan veličanstven mehanizam, njime reaguje na određene patogene koji mogu da izazovu bolest, ali ima i mehanizam da brojne mikroorganizme ne dira i da ih pusti da prođu kroz ljudski organizam, jer mnogi, kao što znate, obavljaju bitne korisne funkcije u našem organizmu i to je ta dobra mikrobiota, kako mi kažemo, koja je nama korisna. Organizam zna - kako, to niko ne može još sa sigurnošću da objasni - ne reaguje na određene stvari, a na neke reaguje i onda nastaje zapaljenje. U nekim slučajevima organizam odreaguje, pretpostavlja se, na neki mikroorganizam na koji drugi ljudi ne reaguju inflamacijom i onda vidite da u stvari organizam napada sam sebe.

Ako je reč o autoimunim bolestima, kakvo se lečenje primenjuje?

- Lečenje se bazira na kočenju te autoimunske reakcije. Pošto ne znamo još uvek tačan uzrok bolesti, onda moramo da tu bolest rešavamo i lečimo onim što razumemo, a razumemo da organizam ima prejaku reakciju na nešto i da napada sopstveno crevo i onda mi kočimo taj imunski sistem. Ako se uskoro, kao što se predviđa, bude pronašao taj neki eksplicitni uzrok, na primer određeni mikroorganizam i slično, onda ćemo moći da delujemo na njega i da problem rešimo. Dok to nemamo u rukama, mogućnosti lečenja su takve da dajemo pet-aminosalicilnu kiselinu, vrstu antibiotika koji deluje lokalno u crevima, zatim daju se kortikosteroidi koji koče imunsku reakciju; ako oni ne pomognu daju se imunosupresivi, dakle, opet nešto što koči imunski odgovor i kruna tog lečenja, kao najuspešnija, jeste takozvana biološka terapija.

Tim lekovima se, međutim, koči odbrana organizma i onda su pacijenti podložniji infekcijama.

- U dosadašnjoj praksi, a imamo ogromno iskustvo sa tim, mi u osnovi nismo imali nekih ozbiljnih neželjenih efekata. Sve te bolesti, bilo da je ulcerozni kolitis bilo Kronova bolest, daju i određene ekstraintestinalne reakcije, znači, i određene probleme na drugim organima i delovima tela koji su van creva. Na primer, čvoriće u potkolenicama, neke inflamatore koji su sve izraženiji što je bolest izraženija. Kako lečimo bolest, tako se povlače i te manifestacije. Mogu da se jave problemi sa okom - zapaljenje određenih slojeva oka kao što su uveitis i episkleritis; određene promene na koži, koje mogu da izgledaju potpuno isto kao promene na crevima. Kad uđemo endoskopom i gledamo crevo kako izgleda pa vidimo rane na crevu unutra - to isto može da se javi po koži, što je ozbiljan problem za te pacijente.

Koliko te bolesti utiču na kvalitet života pacijenata?

- To su bolesti koje u tolikoj meri ometaju svakodnevno funkcionisanje da vi imate u razvijenim zemljama u svetu programe za mobilne telefone kao android aplikacije ili za „Eplov" operativni sistem iOS, koji pokazuje u određenom gradu gde su toaleti u blizini, jer ti pacijenti često imaju nagone na promptno pražnjenje creva. Za kvalitet života neophodno je da im je u blizini toalet, pa sad možete misliti ako krenemo od tog podatka kakve sve to implikacije nosi na običan život tih ljudi. Oni često moraju da odsustvuju s posla zbog toga. Poslodavci, ako su iole informisani, izbegavaju čak i da zaposle kad saznaju da neko ima tu bolest.

Da li je potrebno prilagoditi i način ishrane?

- Ulcerozni kolitis i Kronova bolest zahtevaju poseban način ishrane. Pacijenti dobijaju jelovnike, postoji spisak namirnica koje su zabranjene, koje su dozvoljene i spisak namirnica koje su uslovno dozvoljene - kada mi procenimo da je pacijent u poboljšanju i da bi eventualno mogao da ih uzima. Izbegavaju se, recimo, čokolada, masna hrana, čak i preterano uzimanje voća itd., a preporučuje se kuvana hrana bez mnogo zaprški, bez jakih začina; sir ako se uzima onda samo mladi, pileće meso se više savetuje nego neka druga mesa...
Smatra se da su to doživotne bolesti i tako treba da traje i njihovo lečenje. Vrlo velike greške se prave kad pacijenti čim se osete bolje prestanu da uzimaju terapiju. Onda može doći do pogoršanja a svako pogoršanje može da bude opasnije od prvog pojavljivanja bolesti jer obično zahvata više segmenata koji ranije nisu bili zahvaćeni, dakle, bolest je sklona progrediranju.

Koliko pratimo svetske trendove u lečenju tih oboljenja?

- Postoje pravila lečenja, vodiči u kojima se tačno kaže: ako je zahvaćeno toliko i toliko creva, ako je određeni parametar toliki i toliki onda se tačno zna šta se daje u terapiji, koji je prvi korak, kako ide sledeći. To je takozvana step ap (step up) terapija koja je najuobičajenija, to je terapija od najblažeg, pa onda ako ne uspe ide sledeća, pa sledeća, sve do biološke terapije, i to se svugde u svetu daje onako kako dajemo i mi. Imamo i veliki asortiman biloške terapije koju sada možemo da dajemo, tako da smo tu u dosta dobroj situaciji, s tim što, kažem, tu mora strogo da se vodi računa kada koji lek dolazi u obzir.