Najsmrtonosniji virusi današnjice

Iako su vakcine i lekovi uspeli da se za neke bolesti pokažu kao adekvatni „protivotrovi", neki virusi, poput skorašnje epidemije ebole u Africi, dokaz su da smo daleko od konačne pobede nad ovim neprijateljem.

Predstavljamo devet najsmrtonosnijih virusa, a lista je bazirana na procentu smrtnih slučajeva kod obolelih osoba, broju ljudi koji su dosad umrli od posledica zaraze, kao i proceni da li dotični virusi predstavljaju rastuću pretnju.

1. Marburg virus

Naučnici su taj virus otkrili 1967. godine, nakon manje epidemije koja je primećena kod laboratorijskih radnika u Nemačkoj. Prenosioci su bili, kako se ispostavilo, zaraženi majmuni iz Ugande. Sličan eboli, Marburg virus izaziva visoke temperature i krvarenja koja rezultiraju šokom, otkazivanjem rada organa i smrću. Tokom epidemije koja je zahvatila državu Kongo, 2000. godine, 80 procenata zabeleženih zaraženih slučajeva imalo je smrtni ishod.

2. Ebola

Prva zabeležena epidemija tog virusa zahvatila je Sudan i Kongo 1976. godine. Prenosi se preko krvi, drugih telesnih fluida ili putem zaraženog tkiva ljudi ili životinja. Određene vrste tog virusa mogu biti ekstremno fatalne, te je tako u zaraženom Sudanu stopa smrtnosti dosegla 71%, dok je trenutna epidemija u Africi najveća u istoriji, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije.

3. Besnilo

Iako su vakcine, koje su u primeni još od dvadesetih godina prošlog veka, drastično smanjile pojavu te bolesti, ona i dalje predstavlja veoma ozbiljnu pretnju u Indiji i određenim delovima Afrike. Napada nervni sistem i mozak, i po simptomima je jedna od najopakijih bolesti na svetu. Vakcine i antibiotici uspešno leče obolele, međutim, procenat smrtnosti u slučaju neprimanja terapije je 100 procenata.

4. HIV

U modernom svetu, titulu najsmtronosnijeg virusa mogao bi da ponese HIV. Nešto više od 36 miliona ljudi umrlo je od tog virusa od prvog otkrivanja bolesti, osamdesetih godina prošlog veka. Jaki lekovi omogućuju obolelima da produže svoj životni vek, ali bolest i dalje suvereno vlada u zemljama sa niskim ličnim dohotkom, u kojima se i nalazi skoro 95 procenata obolelih. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, jedna od dvadeset odraslih osoba Subsaharske Afrike pozitivna je na HIV.

5. Velike boginje

Posle hiljada godina borbe protiv velikih boginja, 1980. godine Svetska zdravstvena organizacija proglasila je svet slobodnim od te bolesti. Zaraza koja je ubijala jednog u tri obolela ostavljala je preživele sa dubokim, trajnim ožiljcima, slepe, ili sa nekim drugim teškim posledicama. Stopa smrtnosti bila je veća u zemljama van Evrope, čija je populacija imala slabiji kontakt sa bolestima dok ih naseljenici nisu doneli sa sobom. Veruje se da je skoro 90 procenata domorodačkog stanovništva Amerike umrlo od velikih boginja. Samo u 20. veku, velike boginje ubile su više od trista miliona ljudi.

6. Hantavirus

Taj virus je prvi put primećen u Sjedinjenim Američkim Državama 1993. godine, kada je mladi  par plemena Navaho preminuo samo nekoliko dana nakon prvih simptoma te bolesti. Nekoliko meseci kasnije naučnici su uspeli da izoluju virus iz krvi jelena koga su našli u blizini kuće obolele porodice. Do danas, više od 600 osoba obolelo je od hantavirusa, a od toga je 36 procenata slučajeva imalo smrtni ishod.

7. Influenca (virus gripa)

Tokom sezone gripa skoro 500.000 ljudi širom sveta umre od te bolesti. S vremena na vreme, kada se pojavi nova vrsta gripa, moguća je pandemijska razmera bolesti ‒ sa neverovatno visokom stopom smrtnosti. Najsmrtonosniji grip u ljudskoj istoriji, poznatiji pod nazivom španska groznica, izbio je 1918. godine i zarazio 40 procenata svetske populacije ‒ usmrtivši više od pedeset miliona ljudi.

8. Denga groznica

Virus denga groznice se prvi put pojavio 1950-ih godina na Filipinima i Tajlandu i otada se proširio kroz tropski i suptropski pojas. Prema istraživanjima Svetske zdravstvene organizacije, od te bolesti oboli od pedeset do sto miliona ljudi godišnje, ali je nivo smrtnosti manji u odnosu na druge bolesti ‒ oko 2,5%. Najčešći prenosilac virusa su komarci, pa se tako, zbog sve većeg zagrevanja i menjanja klime, predviđa rapidni razvoj i širenje bolesti. Ako se ne leči, denga groznica može dovesti do posledica sličnih eboli, te se smrtnost može računati i do 20 procenata.

9. Rotavirus

U moderno doba dve vakcine sposobne su u zaustavljanju tog virusa, koji najčešće napada novorođenčad i mlađu decu. Virus se širi velikom brzinom, a manifestuje se gastrointestinalnim problemima. Poput ostalih bolesti, i ova je smrtonosna u nerazvijenim delovima sveta ‒ 430.000 dece mlađe od pet godina umrlo je od infekcije rotavirusom tokom 2008. godine.

 

broj komentara 2 pošalji komentar
(četvrtak, 19. jan 2017, 11:18) - anonymous [neregistrovani]

Ispravka

У пасусу о беснилу стоји: "...Вакцине и антибиотици успешно лече оболеле, међутим, проценат смртности у случају непримања терапије је 100 процената", што није баш прецизна констатација.

Антибиотици делују на бактерије, а на вирусе немају ефекта. Ни на обичан грип, а камоли на овако тешку болест. Треба да стоји: "вакцина, као заштита од инфекције, и серум, када је до инфекције већ дође". Констатација "успешно лече оболеле" је такође превише оптимистична. Зависи од много фактора да ли ће терапија бити успешна - од општег стања организма, места уједа (јер се овај вирус тако преноси) и највише од количине унетог вируса. Констатација да је у случају да дође до развоја болести смртност 100 % је нажалост тачна.

(sreda, 18. jan 2017, 23:23) - ZARE 1 [neregistrovani]

Mi stari....

Mi stari i nešto proživesmo u nekom normalnom svetu , ali se brinem za našu decu , za decu naše dece....
Sve više boleština , tetoviranih devojaka i mladića , nadrogiranih i izbušenih po nosu , usnama , jeziku , ušima i ko zna još gde.......
Žalosno , tužno.....