Kako su nastali univerziteti

Sve počinje u antičko doba kada je Platon 338. godine p. n.e. na vežbalištu posvećenom liku iz mitologije Akademu, osnovao školu za ,,zajedničko učešće u obrazovanju'', poznatu kao ,,Platonova akademija''.

U svom autorskom tekstu, Nikola Ačanski, student filozofije iz Novog Sada nas upoznaje sa istorijom nastanka univerziteta na tlu Evrope.

Platon je podučavao mladiće iz znanja filozofije, matematike i gimnastike, kao i o valjanom političkom ponašanju. Ta akademija je trajala gotovo hiljadu godina, sve do 529. godine.

Neposredno zatim, Aristotel u svojoj školi Likeji, 335.godine pre n.e. otvara instituciju koja je širila znanja iz filozofije i drugih nauka poput botanike, istorije itd.

Ačanski nas potom upućuje na činjenicu da 529.godine, car Justinijan zatvara sve nehrišćanske škole, čime zapravo nastaje kraj antičkom periodu i filozofiji uopšte. Sledi dugi, gotovo hiljadugodišnji godišnji period ,,poznatog,, mraka ranog srednjeg veka, sve do 12. veka.

Značaj prvih univerziteta

Tek tada nastaju prvi univerziteti namenjeni višim društvenim slojevima, te tako u 11. veku nastaje univerzitet u Bolonji, a odmah potom i u Parizu, koji je tek u 13. veku zvanično priznat za univerzitet.

U to doba, Francuska postaje univerzitetski centar u kome se školuju ljudi iz susednih zemalja.

Osnov obrazovanja je naravno teologija, ali i tzv. Sedam slobodnih veština: trivium (gramatika, retorika, dijalektika), kvadrivijum ( geometrija, aritmetika, astronomija i muzika). Zanimljivo je da se već tada pojedini univerziteti specijalizuju, pa tako, onaj u Bolonji za pravo, a univerzitet u Palermu za medicinu.

Značaj tih univerziteta nije bio samo u prenošenju znanja, već su to bila mesta na kojima se odvijao jedan slobodniji, kritički diskurs koji je bio izuzetno važan.

Od 12. veka pa nadalje, dolazi do jačanja gradova, porastom ekonomske moći, te tako i većih sloboda za šire slojeve društva i pristupa znanju.

Potreba za medicinarima, pravnicima i pisarima, postaje sve veća, pa su tako početkom 14. veka u Evropi postojala 23 univerziteta, dok se početkom 16. veka taj broj povećao na 70.

Za naš prostor je zanimljiva, i gotovo nepoznata činjenica da je u Beogradu još 1630. godine postojala gimnazija koju su osnovali jezuiti (baš kao i one u Sremskim Karlovcima i Novom Sadu, nešto kasnije), i čiji su učenici već tada izvodili neku vrstu uličnih pozorišnih predstava.

Priredio: Branislav Guzina

Број коментара 4

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.