Zablude o tehnikama učenja

Već nakon prve godine studija mnogi razviju svoje rituale za spremanje ispita, verujući da ti rituali olakšavaju učenje. Neki od najpopularnijih „rituala-pomagala" - učenje uz muziku i podvlačenje tekstova markerima - zapravo više odmažu nego što pomažu.Za mnoge studente šareni markeri predstavljaju isto što i oružje za viteza koji je krenuo u dvoboj. To je veoma pogrešna analogija. Naime, pokazalo se da išarani udžbenici studentima daju lažan utisak da su puno pažnje posvetili gradivu. Time se stvara kontraefekat - neosnovan osećaj sigurnosti i poznavanja gradiva.

Podvlačenje teksta nije isto što i pravljenje beležaka. Iščitavanje sopstvenih beležaka mnogo je korisnije nego iščitavanje podvučenog teksta iz udžbenika. Psiholozi ne savetuju tehnike podvlačenja i iščitavanja jer ti postupci ne zahtevaju aktiviranje nervnih centara koji su zaduženi za učenje - možemo ih raditi potpuno mehanički, a da istovremeno imamo utisak da aktivno učimo.

Podvučene reči, rečenice ili pasusi deluju vizuelno, a utisci koje ostavljaju u oku uglavnom su izolovane pojedinačne informacije. Sa tim je povezana još jedna zamerka podvlačenju, budući da je cilj obnavljanja naučenog povezivanje informacija, a ne njihovo rastavljanje.

Markeri mogu imati pozitivno dejstvo jedino ukoliko nakon podvlačenja usledi vizuelno povezivanje podvučenih delova (pravljenjem sheme, tabele, grafikona). Takođe, savetuje se ekonomičnije korišćenje - ne treba podvlačiti čitave pasuse, efektnije je ograničiti se na ključne reči.

Još jedna od čestih pratećih pojava spremanja ispita jeste slušanje muzike. Studenti često navode da ih muzika u pozadini opušta i pomaže im da se uspešnije izbore s dosadnim gradivom. To je sigurno tačno, ali cilj učenja nije opuštanje, kao ni zaboravljanje na dosadno gradivo.

Očekivalo se da će treća grupa najlošije uraditi test, budući da su uslovi bili slični onima kada pokušavate da učite dok neko pored vas priča. Na iznenađenje istraživača, rezultati poslednje tri grupe bili su gotovo istovetni. Jedina razlika između ove tri grupe bila je ta što su studenti koji su slušali muziku po izboru naveli da im je bilo prijatno dok su rešavali test. To im, međutim, nije pomoglo da ga uspešnije reše.

Na Velškom univerzitetu je 2012. godine pokrenuto istraživanje o tome kako pozadinska vokalna muzika utiče na sposobnost studenata da upamte i ponove zadati niz informacija. Oformljeno je pet grupa ispitanika: prva grupa rešavala je test u tišini; drugoj grupi su puštali jednu reč koja se ponavljala u jednakim vremenskim intervalima tokom testa, dok je trećoj ponavljano više različitih reči u nejednakim intervalima; četvrta grupa slušala je muziku po svom izboru, a peta muziku koju nijedan ispitanik ne voli.

Ipak, rezultati brojnih istraživanja upućuju na to da se navedeni zaključci ne mogu generalizovati. Naime, ne utiču sve vrste muzike istovetno na proces usvajanja i obnavljanja gradiva. Instrumentalna i repetetivna muzika ima pozitivniji uticaj na učenje. U kognitivnoj psihologiji odavno je poznat „Mocartov efekat", a mnogi zaključci studija o ovom fenomenu navedeni su u istoimenoj knjizi Dona Kembela. Treba primetiti, međutim, da se, sudeći po većini istraživanja, „Mocartov efekat" zaista odnosi samo na Mocartove kompozicije, i to ne na bilo koje.

Danas se mogu naći brojne liste pesama (tzv. plejliste) „muzike za učenje" na Jutjubu, koje su takođe veoma popularne među studentima. Istina je da većina tih plejlista deluje psihološki u vidu autosugestije, a ne utiče fiziološki na moždanu aktivnost.

Psiholozi preporučuju da muziku slušamo pre nego što započnemo neku aktivnost - time se povećava motivacija, koncentracija i umanjuje napetost - ali će se složiti da u praksi, muzika tokom učenja uglavnom deluje negativno. 

Konačno, ne treba zanemariti ni dejstvo autosugestije na učenje. Ponekad je korisno poslužiti se nekim od „ometača učenja", ukoliko će pozitivno uticati na vašu motivaciju.