Hipoterapija i u Srbiji

Da konji dobro deluju na zdravlje ljudi znao je, još u antičkoj Grčkoj, lekar i otac medicine Hipokrat. Vekovima su ljudi uočavali da ratnici konjanici imaju veliko samopouzdanje. Krajem 19. i početkom 20. veka u Oksfordskoj bolnici u Engleskoj, ranjeni vojnici lečeni su terapijskim jahanjem. U Skandinaviji su 1946. godine počeli pomoću konja da leče od dečije paralize.

Kada je na Olimpijskim igrama u Helsinkiju 1952.godine u disciplini na konju pobedila Liz Halter, koja je imala cerebralnu paralizu, a takmičila se sa zdravim sportistima, to je bio signal da konji čine dobro za zdravlje. Tako se sada hipoterapija primenjuje širom Evrope, Amerike i Kanade, kao medicinska terapija koju sprovodi specijalno obučeni fizioterapeut tj. hipoterapeut. Konj koji se bira za tu namenu mora da bude obučen i po karakteru tolerantan. Inače, kažu poznavaci, konji odlično prepoznaju psihičko stanje jahača i kreću se trodimenzionalno kao čovek.

Nisu važne godine

Terapija uz pomoć konja pomaže u raznim oblastima od fizikalne medicine, do defektologije, logopedije i psihologije. Pomaže osobama sa najrazličitijim stanjima i oboljenjima poput apopleksije, cerebralne paralize, autizma, Daunovog
sindroma, multipla skleroze, mišićne distrofije, reumatoidnog artritisa i mnogih drugih. Pored dobrih rezultata koje ima na fizičko zdravlje ljudi, hipoterapija daje sjajne rezultate i u oblastima emocionalnog i psihološkog razvoja.

Dokazano je da hipoterapija razvija i jača samopouzdanje, suzbija strahove, poboljšava percepciju i delotvorna je na učenje. Nema starosnih prepreka, pa se hipoterapijom može lečiti dete od dve godine, kao i odrasla osoba starija od pedeset godina.Terapija se izvodi na otvorenom prostoru i uvek je individualna. U njoj osim hipoterapeuta učestvuju psiholog ili logoped i obavezno vodič konja.

U Beogradu se lečenje pomoću konja obavlja na hipodromu i za sada se taj vid fizioterapije finansira preko Udruženja za hipoterapiju dobrovoljnim prilozima građana.