Jedan od najzanimljivijih načina promocije mladih autora osmislila je argentinska izdavačka kuća „Kadensija Eterna" pre četiri godine. Svesni da je knjiga veoma strpljiva stvar koja čeka nedeljama, mesecima, pa i godinama da bude pročitana, izdavači su osmislili potpuno nov i neobičan koncept: knjiga se samouništava ako se ne pročita za dva meseca.

Knjige se prodaju u plastičnoj ambalaži, a kada se raspakuju, tinta počinje postepeno da bledi pod uticajem vazduha i svetlosti. Ukoliko se ne pročita za šezdeset dana, od nje ostaju samo korice i prazne stranice. Tvorci ovog koncepta nisu želeli da knjiga ostane na polici „čekajući" čitaoca, već da je on što brže pročita. Kada je reč o delima mladih književnih stvaralaca, istakli su da ukoliko „ljudi ne čitaju njihove prve knjige, oni nikada neće izdati drugu."

Koncept „samouništavajuće knjige" izazvao je veliko interesovanje i osvojio tri zlatne medalje i „Bronzanog lava" na kanskom Festivalu kreativnosti 2012. godine. Projekat je bio toliko uspešan da je prvo izdanje ovih knjiga prodato za jedan dan.

Sličan princip primenjuje se i na internetu, gde su pojedine knjige dostupne samo određen, obično kratak vremenski period. Međutim, svojevrsna poruka autora „Knjige koja ne može da čeka" nosi i upozorenje o ugroženosti štampane knjige u odnosu na onu u elektronskom obliku.