Bul i njegova algebra

Prve spone između algebre i logike stvorene su u devetnaestom veku, zaslugom poznatog engleskog matematičara Džordža Bula. Bulova algebra je u dvadesetom veku postala veoma važna – to je matematika koja će se kasnije koristiti za računare i primenjivati u kompjuterskoj konstrukciji kružnih kola.

Otac Džordža Bula bio je obućar, ali se interesovao za nauku, naročito za primenu matematike u radu naučnih instrumenata. Velika ljubav prema nauci i matematici odvlačila ga je od obućarskih poslova, što je doprinelo porodičnom siromaštvu.

Džordž je rođen kao prvo dete posle devet godina braka, a u sledećih pet godina rodilo se još troje dece. U rodnom Linkolnu pohađao je školu za decu zanatlija, a kasnije prešao u trgovačku školu.

Matematici ga je podučavao otac, od koga je nasledio i ljubav prema optičkim instrumentima. Pokazivao je interesovanje za strane jezike, naročito za latinski i grčki.

Sam je učio francuski, nemački i predmete koje nije imao u školi. Učio je sa puno ljubavi.

Očev posao je propao pa je morao da finansijski pomaže porodicu. Bio je prinuđen da sa šesnaest godina radi kao asistent školskog učitelja u Hajgram školi u Donkasteru. Iako su ga i dalje interesovali strani jezici, počeo je ozbiljno da proučava matematiku i odustao od ideje da se pridruži crkvi.

Pročitao je i prvu važniju matematičku knjigu, „Diferencijali i integralni račun", koju je napisao francuski matematičar De Lakroa. Kasnije je shvatio da je izgubio skoro pet godina pokušavajući da sam nauči predmet i da bi bilo drugačije da je imao pomoć školovanog predavača.

U Liverpulu je proveo šest meseci kao predavač da bi kasnije prešao u Hol akademiju u Vadingtonu, blizu Liverpula. Sa samo devetnaest godina otvorio je svoju školu u Linkolnu 1834. godine.

U to vreme Bul je proučavao radove Laplasa i Lagranža, beležeći teze koje će mu kasnije poslužiti za prvi matematički časopis. Podržavao ga je i Dankan Gregori, koji je u to vreme u Kembridžu bio urednik novoosnovanog Kembridž matematičkog časopisa.

Bul nije mogao da sluša kurseve na Kembridžu jer mu je bio neophodan prihod od škole. U leto 1840. godine otvorio je internat u Linkolnu pa je porodica opet morala da se seli. Redovno je izdavao Kembridž matematički časopis i pod uticajem Dankana Gregorija počeo da proučava algebru.

Tokom 1842. godine Džordž se dopisivao sa De Morganom. Sledeće godine napisao je rad „O opštim metodama analize korišćenjem algebarskih metoda u rešavanju diferencijalnih jednačina" i poslao ga De Morganu. Članak je štampan u Delu kraljevskog društva 1844. godine, a Bul je kao autor dobio medalju Kraljevskog društva.

Imenovan je za upravnika matematičke katedre na Kvin koledžu u Korku 1849. godine, gde je postao i prvi profesor matematike. Kada se prijavio za katedre u svakom od Kvin koledža u Irskoj (1846) podršku su mu pružili De Morgan, Keland, Kejl i Tomson.

De Morgan je rekao:
Sa sigurnošću mogu da potvrdim da je on ne samo upućen u najviše oblasti matematike, već da poseduje snažnu sposobnost da to proširi, što mu obezbeđuje visok položaj među engleskim predavačima.

Na Kvin koledžu predavao je do kraja života. Uživao je ugled istaknutog i posvećenog profesora, ali je imao i teškoće zbog religijskih rasprava.

U maju 1851. godine Bul je izabran za dekana prirodnih nauka i ovaj zadatak obavljao je vrlo požrtvovano. U to vreme je upoznao Meri Everest, čiji je ujak predavao grčki jezik u Korku. Počeo je da joj objašnjava matematiku (naročito diferencijalni račun) u vreme kada je saznala za smrt oca i ostala bez prihoda. Bul je odlučio da je zaprosi. Venčali su se 1855. godine i živeli u srećnom braku sa pet ćerki.

Najznačajniji Bulov rad „Istraživanje zakona misli na kome se zasniva matematička teorija logike i verovatnoće" objavljen je 1854. godine. Bul je pristupio logici na nov način – svodio ju je na jednostavnu algebru, uključivši logiku u matematiku. Ukazao je na analogiju između algebarskih simbola i onih koji se koriste u logici. Pisao je Tomsonu:

Sada radim na pripremi teorije logike i verovatnoće koju u ovom trenutku smatram kao svoj najznačajniji doprinos nauci i po kojoj bih želeo da me pamte.

Bul je takođe radio na diferencijalnim jednačinama. Značajni su „Spis o diferencijalnim jednačinama" (1859), „Spis o određenom diferencijalnom računu" (1860) i opšte metode verovatnoće.

Objavio je oko pedeset radova i bio jedan od prvih koji je istraživao osnovne osobine brojeva, kao što su distributivne osobine koje podležu zakonima algebre. Bulu su odata mnoga priznanja, dobio je počasna zvanja na univerzitetima u Dablinu i Oksfordu i bio izabran za člana Kraljevskog društva 1857. godine.

Njegova karijera je počela prilično kasno, a završena neočekivano rano – umro je u 49. godini.

Džordž Bul je tvorac algebre sa logičkim istinitosnim vrednostima „tačno" i „netačno" i osnovnim logičkim operacijama. To je bio sudbinski korak u razvoju matematičke logike.

Jedna od najvažnijih matematičkih struktura koja je nastala od njegove algebre nazvana je Bulova algebra. Taj sistem je sadržao tačne i netačne konstatacije – oznaka „1" je označavala tačno, a „0" netačno.

Bulova algebra ima široku primenu u telefonskim prekidačima i dizajnu modernih kompjutera. Rad ovog britanskog matematičara je osnova razvoja kompjuterske revolucije.

broj komentara 0 pošalji komentar
div id="adoceanrsvdcfhklggd">