Folati obavezni po propisima?

Folati, kao esencijalni mikronutrijenti, u organizmu ne mogu biti sintetisani "de novo" već se adekvatan status tih izuzetno značajnih jedinjenja mora obezbetiti kroz ishranu i suplementaciju. Termin folati koristi se kao opšti deskriptor za grupu hemijski i funkcionalno srodnih jedinjenja koja obuhvata folate koji se prirodno nalaze u namirnicama, i folnu kiselinu koja predstavlja oksidovanu sintetsku formu ovog hidrosolubilnog B vitamina.

Folati u prirodi egzistiraju u više različitih hemijskih oblika i prisutni su u namirnicama biljnog i životinjskog porekla. Brojni oblici folata u namirnicama značajno se razlikuju i po pitanju podložnosti oksidativnoj degradaciji, termolabilnosti i stabilnosti u zavisnosti od pH vrednosti sredine.

Dok folati iz prirodnih izvora vrlo brzo gube biološku aktivnost tokom skladištenja, prerade i pripreme hrane, folna kiselina dugo zadržava stabilnost i zato se uspešno koristi u formi suplemenata i u procesu fortifikacije namirnica. Upravo zbog varijabilne raspoloživosti folata iz različitih izvora utvrđena jedinica u kojoj se izražava preporučeni unos je DFE (dijetarni ekvivalenti folata), tako da je 1 μg DFE = 1 μg folata prirodno prisutnih u hrani = 0.5 μg folne kiselnine uzete na prazan stomak = 0.6 μg folne kiseline uzete uz hranu.

Folati kao ključni element brojnih važnih procesa u organizmu 

Folati imaju važnu ulogu kao koenzimi u mnogim značajnim biohemijskim procesima kao što su sinteza purinskih i pirimidinskih nukleodida-gradivnih jedinica nukleinskih kiselina (DNK i RNK) i metabolizam aminokiselina metionin, serin, glicin i histidin.

Na osnovu preporuka ekspertske grupe Svetske zdravstvene organizacije i Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija dnevni unos folata za odrasle osobe oba pola treba da iznosi 400 μg DFE kako bi se bi se zadovoljile metaboličke potrebe, izbegao deficit i njegove posledice po zdravlje. Tokom trudnoće i dojenja potrebe su povećane pa je tada preporučen dnevni unos 600 odnosno 500 μg DFE. Neadekvatan status folata povezan je sa megaloblasnom anemijom, povećanim nivoom homocisteina, koji je prepoznat kao izolovani faktor rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti i povećenim rizikom od nastanka defekata nervne cevi i kolorektalnog karcinoma.

Nedostatak folata posebno važan za žene u reproduktivnom dobu

Do deficita folata može doći pod različitim okolnostima kao što su nedovoljan unos putem redovne ishrane, povećane potrebe u određenim stanjima, malapsorpcija i neki patološki procesi.

Iako je adekvatan unos i status folata važan za sve populacione grupe, kao posebno značajna se ipak može izdvojiti grupa žena reproduktivne dobi. Aktuelne preporuke pomenutih organizacija su da sve žene sposobne da ostanu u drugom stanju treba da dnevno unose 400 μg folne kiseline u formi suplemenata i/ili fortifikovanih namirnica kao dopunu kozumaciji folata putem raznovrsne ishrane kako bi se obezbedila optimalna prevencija za nastanak defekata nervne cevi.

 Naučni napredak u oblasti etiopatogeneze kongenitalnih anomalija doveo je do saznanja da optimalno izbalansirana ishrana majki uz adekvatan unos makro i mikronutrijenata može doprineti redukciji incidence pomenutih poremećaja.

Budući da je čak i u najrazvijenijim zemljama sveta udeo neplaniranih trudnoća prilično visok (oko 50 %) tokom pomenutog perioda većina žena još uvek nije ili tek postaje svesna drugog stanja. Zato je važno da se kod svih žene reproduktivne dobi osigura unos folata koji je usaglašen sa preporukama. Širom sveta primenjene su tri osnovne grupe strategija koje imaju za cilj optimizaciju statusa folata kod navedene ciljne grupe.

I pojedinac i društvo... 

Prva podrazumeva promovisanje raznovrsne, adekvatno izbalansirane ishrane uz unos potrebne količine namirnica bogatih folatima. Druga grupa mera se odnosi na stimulisanje primene dijetetskih suplemenata folne kiseline i zdravstvenu edukaciju o njenom značaju u kontekstu planiranja zdravog potomstva.

Konačno, treći pristup podrazumeva kontrolisano i strogo regulisano obogaćivanje (fortifikaciju) odabranih namirnica koje su u širokoj i redovnoj upotrebi folatima. U kontekstu svih pomenutih javnozdravstvenih intervencija veoma su značajni kreiranje i implementacija nacionalnih i lokalnih vodiča, odgovornost i aktivnosti zdravstvenih profesionalaca i sve mere kojima se unapređuje društvena svest o značaju folne kiseline za zdravlje.