Izazovi preseljenja u drugu državu – mučiti se ili ne, pitanje je sad!

Preseljenje u drugu državu iskusili su mnogi. Odluka je teška, a treba je doneti u zavisnosti od tipa ličnosti, zrelosti i motiva. U svim slučajevima, adaptacija nosi brojne teškoće, ali psihoterapeuti imaju savete.

Podaci o broju iseljenih iz Srbije su nepouzdani, pa broj naših ljudi u inostranstvu varira između 4,5 miliona i 11,5 miliona, od kojih je, prema nekim izvorima, najmanje 500.000 mladih stručnjaka.

Odluku o iseljavanju je teško doneti, a preseljenje nosi određene izazove u prilagođavanju. Stručnjaci kažu da je ključno preispitati svoju motivaciju, a da ona može biti racionalna ili iracionalna.

Zašto otići, zašto ostati?

Racionalan motiv za čoveka je nemogućnost da nađe posao u struci, da zaradi dovoljno novca, ili ostvari svoje ambicije, što može dovesti do frustracije. Tada čovek može da pomisli da za njega u njegovoj državi nema mesta i da donese odluku o iseljavanju.

S druge strane, iracionalni motiv odnosi se na situacije u kojima je čovek vođen infantilnim razmišljanjem da je „tuđe slađe“.

To su slučajevi u kojima čovek, bez argumenata, smatra da će mu u svakom slučaju u inostranstvu biti bolje, ne sagledava racionalno svoje odluke i rizike koje nosi odluka o iseljavanju. Takve impulsivne i infantilne odluke mogu na kraju produkovati razočaranje.

Plan za preseljenje

„Bilo bi dobro nekako sam sa sobom proceniti da li sam ja neko ko će odgovoriti na ove izazove uspešno, ili će se slomiti, brzo vratiti, neće moći da izdrži nostalgiju, neće moći da izdrži neke nove kulturološke momente“, objašnjava psihijatar i psihoterapeut dr Igor Radosavljević iz Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“.

Takođe, navodi i da je važno da li će neko poći sa porodicom, da li ga tamo čeka mnogo prijatelja i, što je važan faktor, da li zna jezik. Ljudi uvek prolaze kroz psihološko prilagođavanje koje nosi manji ili veći nivo stresa.

„Jedan od trikova je oročavanje, jer ništa nije zauvek, nama se samo tako čini. Važno je pokušati reći sebi – tri meseca ću se mučiti, ja to mogu, od mučenja neću umreti, samo će mi biti teško, a to je za ljude“, objašnjava dr Radosavljević.

Ukoliko je čovek i nakon tog zacrtanog perioda jednako neprilagođen trebalo bi da preispita svoje motive sa početka – da li su bili dovoljno utemeljeni.

„Dešava se da, ili sam ja bolje i nastavljam da gazim jednim racionalnim putem, ili ću se vratiti kući, ni to nije katastrofa“, zaključuje dr Radosavljević.

Prolazeći kroz psihološke teškoće u adaptaciji čovek treba da osluškuje svoje potrebe i da, prema tipu svoje ličnosti, koriguje svoje stavove i aktivnosti koje ne daju dobre rezultate, saveti su stručnjaka.

broj komentara 7 pošalji komentar
(utorak, 13. feb 2018, 14:25) - Sokol selidbe [neregistrovani]

Muciti se ili ne

Mučiti se ili ne, pitanje je sad! Tesko pitanje ali vecina njih bi da se muci za vece pare.

(ponedeljak, 24. apr 2017, 17:50) - AutomobiliBre [neregistrovani]

Selidba

Nigde nema kao u Srbiji samo da su plate vece.

(nedelja, 29. maj 2016, 22:05) - Zoran [neregistrovani]

Budale i lopovi

Samo vi brinite da se ne mucite. Dalkeo cete da stignete i vec ste stigli sa sve Srbijom. Ja detetu samn rekao ovd eu AMerici da ne moram pare da mu ostavim, nego da mogu i drugom da dam, ako vidim da ne zna sta radi ili nece da se namuci. Bitno da se vi uglavite u RTS preko veze ili neku drugu firmu i da se ne mucite mnogo. Bino da budete doktroi naulka da bi isli u turizam, sto sam svojim usima cuo od svojih rodjaka.

(sreda, 23. mar 2016, 13:48) - anonymous [neregistrovani]

Iseljavanje mladih

Broz i njegovi lakeji su svojevremeno slali srpsku omladinu na zapad, jer Brozov propali režim nije umeo ni da obezbedi radna mesta, ni stanove ni perspektivu za decu. Oni su jednostavno izvozili propast i socijalne probleme po sistemu: "brigo moja predji na drugoga". Posle su ti ljudi izdržavali Srbiju pod sankcijama za vreme Slobe, i zbog nastavka agonije zlonamernih i nesposobnih vlasti egzodus mladih se nastavio. Medjutim od negde 2010. na ovamo stanje se bitno promenilo. Kao prvo, standard u Srbiji se približio standardu u nekim zapadnim zemljama. Kao drugo zbog starenja gastarbajterske populacije i zbog globalne finansijske krize, obim doznaka iz inostranstva se smanjio. I sada, uprkos tome što mnogi mladi i obrazovani ljudi za tim više nemaju preku potrebu, neko pokušava da opet pokrene izvoz mladih ljudi da bi od njih muzao pare. Nadam se, iskreno, da iza toga ne stoji aktuelna vlast jer bi u suprotnom to značilo da ni oni ne znaju da pokrenu ništa i da se agonija nastavlja. Iako je moj utisak da se aktuelna vlast zaista trudi da nešto konkretno napravi za mlade.

(sreda, 23. mar 2016, 05:34) - anonymous [neregistrovani]

Kom

Pitanje odlska iz Srbije je postala ne samo stvar opstanka već društvene pripadnosti. Mladi odlaze jer se ne prepoznaju u današnjoj Srbiji...njen su deo, ali na kulturološkom nivou ne pripadaju tom biću.

(utorak, 22. mar 2016, 18:28) - anonymous [neregistrovani]

Proslost

Miroslav dobro prica. I ja sam otisla. Sa fakultetom BU.
Ipak je ovo 21. vek pa se ne mora kao u ono "gastarbajtersko vreme", ici jednom u dve godine u otadzbinu. Sada se za 2 sata svuda iz Evrope stize u Srbiju.
Za 200-300 evra. Nekada i za 50 (low cost kompanije). Zivi se normalno, ljudski i dostojno coveku. Ponekad mi zao sto mi familija ostala da se pati. Tako meni izgleda. Tetka mi lekar i radi za 600 evra,a ja ovde radim za 2500. Tuzno ipak.

(utorak, 22. mar 2016, 18:03) - Мирослав. Краг. [neregistrovani]

90% младих одлази јер мора да иде

Не треба се заваравати, шансе за дољи и посао у струци су врло мале, скоро никакве... и шта чекати да ти родитељи дају неки динар, да ти баба и деда дају неку сићу од пензије. Жалосно је ели истина је, све је више младилх који морају да иду ван Србије, треба сачувати достојанство личности, бити самосталан, сам одлучивати,формирати породидцу... имати нешто пара, не бити слепац.