Započet rusko-evropski pohod na Mars

Ruska raketa „proton“ sa sondom za ispitivanja tragova gasa na Marsu i modul za spuštanje „Skjapareli“ lansirana je sa kosmodroma Bajkonur, u Kazahstanu.

Lansiranje je obavljeno u okviru evropske misije „Egzo Mars 2016“, u saradnji sa Rusijom.

Cilj misije, kojoj bi trebalo da usledi još jedna, „Egzo Mars“, jeste prikupljanje informacija na Marsu i ispitivanje mogućnosti sletanja na Crvenu planetu.

Raketa je lansirana po planu, u 10 sati i 31 minut.

Posle sedmomesečnog puta i pređenih 496 miliona kilometara, modul bi trebalo da se 16. oktobra odvoji i spusti na Mars tri dana kasnije.

Ovo je drugi put da Evropa kreće u osvajanje Crvene planete.

Naučni program misije Mars ekspres, započete 2003. godine, završen je uspešno, ali su tragovi britanske sonde „bigl 2“, koja je nestala sa radara posle sletanja na Crvenu planetu, pronađeni tek 11 godina kasnije.

broj komentara 4 pošalji komentar
(ponedeljak, 14. mar 2016, 13:42) - anonymous [neregistrovani]

Zar mora svaka vest da bude ovako komentarisana?

@slavko

Dragi Slavko, ovo nije vest da se neko ukalja nego da se velica dostignuce covecanstva kroz zajednicki projekat. Ali posto sa toliko uverenosti znate to sto mislite da znate da Vas obavestim da je PRVI u istoriji na teritoriji Marsa bio sovjetski automatski upravljiv aparat koji se odvojio sa medjuplanetarne sovjetske stanice Mars-3 1971. godine i koji je prvi poslao snimke povrsine. Dakle, prvi do Marsa su dosli Amerikanci sa projektom Mariner (4 i 9) ali prvi su se na Mars spustili Rusi.

(ponedeljak, 14. mar 2016, 12:53) - bata [neregistrovani]

evropljani

hahaha ne mogu bez rusa !

(ponedeljak, 14. mar 2016, 12:21) - anonymous [neregistrovani]

Још понешто

Интересантно је да је Протон М однео уствари два модула. Један је "Скјапарели" (око 630кг) који ће се спустити на површину Марса и радиће до 8 дана, а други је орбитални модул (око 60кг) који ће бити постављен у орбиту око Марса на дуже време. "Скјапарели" је направљен у Италији и добио је име у част чувеног италијанског астронома Ђованија Скјапарелија, који је био професор на универзитету у Петровграду у Русији. На модулу се налази 3 европска лабараторијска модула и 10 руских лабораторијских модула. Такође је интересантно да је НАСА одустала од овога заједничког подухвата, па је Русија преузела водеће место и разрада целог пројекта је обављена у Руској Академији Наука (РАН) где европска космичка агенција има стално одељење.

(ponedeljak, 14. mar 2016, 12:21) - slavko [neregistrovani]

Ispituju mogučnost sletanja na Mars?

Pa može se sleteti 100%! Amerikanci su sleteli več pre nekoliko decenija. Više od 10 godina se po Marsu vozaju američki roveri. Kažem vam, može se sleteti garant!

div id="adoceanrsvdcfhklggd">