U izazivaču malarije krije se lek za kancer?

Ispitujući zbog čega su medicinski nalazi trudnica često suspektni na malariju, naučnici Univerziteta u Vankuveru, slučajno su došli do drugog, veoma važnog otkrića.

Otkrili su da određeni protein, prisutan u parazitu koji izaziva malariju, možda može biti lek za kancer. Izazivač opasnog oboljenja se pokazao i kao potencijal za lečenje malignih tumora.

Naučnici Instituta za medicinska istraživanja u Vankuveru, u saradnji sa istraživačima Univerziteta u Kopenhagenu, izdvojili su protein iz malarije, uz čiju pomoć je zaustavljen rast različitih vrsta tumora kod laboratorijskih miševa.

Jedno otkriće je vodilo ka sledećim, a sve je počelo prilikom rada s trudnicama, kada je uočeno da parazit koji prenose komarci, luči protein sklon vezivanju sa određenim tipom molekula šećera u placenti.

Taj isti molekul šećera je prisutan kod mnogih vrsta raka. Postoji jedan važan detalj a to je zajednički imenitelj za tkivo kancera i placentu. Oba rastu veoma brzo na uštrb ostalih okolnih tkiva koja bivaju potisnuta.

Šećer kao meta terapije

Istraživači su se složili da upravo molekul šećera treba tretirati kao metu prilikom primene antikancerogene terapije. Upravo je protein označen kao VAR2CSA baza za proizvodnju odgovarajućeg leka za maligne tumore.

Eksperiment sa novim lekom je izveden na stotinama normalnih i isto toliko maligno izmenjenih ćelija. Rezultat je bio impresivan jer je lek ciljano uništio više od 95 odsto kancerogenih ćelija. Lek je najpre primenjen na laboratorijskim životinjama a potom za tretman tri različita tipa tumora kod ljudi.

Kad je reč o Non-Hodžkin limfomu, tumori tretirani kod miševa su se smanjili na četvrtinu svoje veličine u odnosu na kontrolnu netretiranu grupu. Tumori prostate su se sasvim povukli kod dva od šest tretiranih miševa u roku od mesec dana po početku primene terapije. Kod pet od šest miševa kojima je davana terapija, metastaze raka dojke su potpuno izlečene i nije bilo propratnih negativnih efekata koji bi bili pripisani toj terapiji.

Pol Sorensen, profesor patologije i laboratorijske medicine na Univerzitetu u Vankuveru, smatra da terapijsko ciljanje molekula šećera i kod dece i kod odraslih pacijenata predstavlja pravi put ka izlečenju kancera. Neobično u svemu jeste to što se uz pomoć jedne opasne bolesti došlo na trag leku protiv druge teške i smrtonosne bolesti.

Dve velike farmaceutske kompanije, jedna u Vankuveru i druga u Kopenhagenu, rade udruženo na proizvodnji leka za kliničke probe kod obolelih ljudi. Period testiranja novog leka će trajati naredne tri do četiri godine.