Škola bez zidova ili dekodiranje procesa učenja

Vreme brzog tehnološkog razvoja i globalizacije postavlja brojne izazove na koje škola danas treba da odgovori. Oni koji, još uvek uspavani, obrazovanje svode samo na teorijska predavanja, ne izlazeći van zidova škole, sve očiglednije gube korak. Naročito se to odnosi na stručne škole. Škola za dizajn u Beogradu je jedna od škola koja pokušava brojnim aktivnostima da prati dešavanja na tržištu rada i promene u tehnologiji, ne zanemarujući pri tome dobar teorijski okvir koji pruža učenicima.

Učenici svih smerova Škole za dizajn, svake godine na Sajmu nameštaja i Sajmu knjiga, izlažu svoje radove i pokazuju šta znaju u okviru svoje struke – tu se predstavljaju svetu privrede. Međutim, učenici učestvuju i na brojnim manifestacijama i projektima koji zahtevaju multidisciplinarnost i na taj način govore o primenjivosti svojih znanja i veština u svim sferama ljudskog života.

Tako su učenici sa obrazovnog profila Dizajn tekstila na manifestaciji Maj mesec matematike imali zapaženu izložbu pod nazivom „Dekodiranje“.

Dekodiranje kao proces

Dekodiranje predstavlja prostornu instalaciju inspirisanu zubunom – tradicionalnim odevnim predmetom iz perioda 19. i prve polovine 20. veka. Zubun je vrsta kaputa bez rukava, deo ženske odeće koji se nosio na selu, na području Balkana. Specifičnost rada predstavljala je upotreba tipki sa računarskih tastatura u izradi dezena inspirisanim geometrijskim oblicima, ornamentima i keltskim čvorovima.

Međutim, „Dekodiranje“ nije samo izložba ili kako bi se stručnije i tačnije reklo prostorna instalacija. To je mnogo više – to je primer kako jedan dobro osmišljen projekat može da angažuje učenike na putu efikasnijeg usvajanja znanja.

Da bi realizovali projektni zadatak učenici su morali timski da rade. Konkretnom radu prethodilo je uvodno predavanje profesora o pojmovima kao što su umetnička instalacija.

Međutim, ono što je za učenike, u ovakvom načinu rada, korisno jeste izlazak iz okvira škole. Predstavljanje svog proizvoda drugima, sagledavanje realne slike o tome gde se sa svojim znanjem, idejama i veštinama nalaze u odnosu na druge, digitalno doba, kod, dekodiranje, itd.

Učenici su stekli dodatna znanja o umetnosti prepletnih ornamenata, a onda je usledila praktična vežba crtanja, izrada idejnog rešenja i priprema materijala za izradu tri-de modela.

Pored znanja i veština iz oblasti umetnosti, pri crtanju keltskih čvorova i tamilskih crteža, učenici su morali da koriste matematičku metodu ogledalskih krivi.

Radeći na ovom projektnom zadatku učenici su stavljeni u poziciju da uz mentorsku pomoć profesora, i sami istražuju, dolaze do novih saznanja i stiču nove veštine. Takođe, kroz ovaj projekat pokazale su se i prednosti timskog rada koje se ogledaju u organizaciji, podeli poslova, podsticaju za saradnju i razmenu znanja.

Ono što je za učenike, u ovakvom načinu rada, korisno jeste izlazak iz okvira škole. Predstavljanje svog proizvoda drugima, sagledavanje realne slike o tome gde se sa svojim znanjem, idejama i veštinama nalaze u odnosu na druge.

broj komentara 0 pošalji komentar
div id="adoceanrsvdcfhklggd">