Ugljeni hidrati, pogonsko gorivo u razvoju čovečanstva

Uvođenje proteina i masti u ljudski jelovnik, putem kuvanog mesa, omogućilo je telesni rast i razvoj ljudskih predaka. Ipak, postojao je još jedan sastojak koji je bio ključan za evoluciju mozga - ugljeni hidrati.

Otkrivanje toga šta su zaista čovekovi preci jeli nije nimalo lak zadatak. Kako nema kuvara iz epohe pleistocena da objasne naučnici proučavaju sve od hemijskih tragova u fosilizovanim kostima do ogrebotina na praistorijskim alatkama za kopanje.

Odavno se zna da je ishrana naših predaka pretrpela duboke promene kada je uvedeno meso. Ali, u časopisu The Quarterly Review of Biology istraživači navode da je još jedan sastojak jelovnika bio podjednako važan - ugljeni hidrati. Štaviše, oni tvrde da je upravo uvođenje kuvanog skroba u ishranu predstavljalo pogonsko gorivo za evoluciju našeg prevelikog mozga.

Ovo nije dobra vest za pobornike „paleo dijete“ koju je osmislio profesor Loren Kordejn i koja se zasniva na istraživanju o mogućoj ishrani naših predaka iz perioda paleolita, i gde su mnoge namirnice isključene iz upotrebe, među njima šećer, soli, žitarice i krompir.

Najstariji tragovi ove promene su kamena oruđa stara 3.3 miliona godina i kosti sisara stare 3.4 miliona godina, sa uočljivim posekotinama koje ukazuju na to da su naši preci kidali meso i srž sa mrtvih životinja. Zatim su u nekom trenutku počeli su da kuvaju meso, međutim, kada su otkrili vatru pitanje je o kome se i dalje snažno debatuje. Ljudi su definitivno palili vatre pre 300.000 godina, ali neki istraživači tvrde da su našli logorske vatre koje datiraju pre 1.8 miliona godina.

Kuvano meso je obezbedilo povećane unosa proteina, masti i energiju, što je homininima pomoglo rast i razvoj. Međutim, Mark G. Tomas, evolucioni genetičar sa Univerzitetskog koledža u Londonu, i njegove kolege tvrde da su postojale još neke namernice koje su bile važne za zdravlje ranih hominina, to su korenaste biljke ili gomoljke (šargarepa ili repa) i druge biljke bogate skrobom.

Naša tela pretvaraju skrob u glukozu, telesno gorivo. Proces počinje onog trenutka kada počnemo da žvaćemo. Pljuvačka sadrži enzim amilazu, koji katalizuje razlaganje skroba u šećere. Amilaza ne deluje tako dobro kod sirovog skroba, ali je daleko efikasnija kod kuvane hrane.

„Kuvanje čini prosečan krompir 20 odsto lakše varljivim. To je zaista mnogo“, rekao je Tomas. Drugi razlog važnosti ugljenih hidrata se može naći u našoj DNK. Šimpanze, najbliži živi srodnici čoveka, imaju dve kopije gena amilaze u svojoj DNK. Dok, ljudi imaju mnogo više, neki čak 18. Što je više kopija gena amilaze, to je više enzima, i tako čovek može da unese u organizam mnogo hranljivih materija iz skroba, dodaje doktor Tomas.

Kada su naučnici prvi put otkrili višak gena pretpostavili su da se ova poboljšana produkcija amilaze pojavila sa početkom poljoprivrede. Kakos, žito i druge skrobne kulture postale osnova ishrane. Mutacije kojima su rani ljudi razvijali ove gene omogućila im je da prežive, jednostavno, prirodna selekcija je favorizovala ljude sa više amilaze.

Međutim, nedavne studije DNK kod lovaca iz Evrope pre pojave poljiprivrede otkrivaju da su ljudi imali više kopija gena amilaze daleko pre nego što su počeli da se bave poljoprivredom. Doktor Tomas i njegove kolege sugerišu da je pronalazak vatre, a ne poljopriveda, dovela do potrebe za razvijanjem ovog enzima. Kada su prvi ljudi počeli da kuvaju skrobnu hranu, bilo im je potrebno više amilaze da omoguće dragoceno snabdevanje glukozom.

Glukoza, tvrde Tomas i njegove kolega, obezbedila je gorivo za veće mozgove. Danas, čovekov preveliki mozak koristi oko četvrtinu kalorija koje sagoreva.

Sa druge strane neki eksperti tvrde da su Tomas i njegove kolege iznele mnogo izazovnih dokaza o važnosti ugljenih hidrata u evoluciji čoveka. Ali nisu bili spremni da u potpunosti prihvate scenario koje su naučnici naveli u novom radu.

„Možda su u pravu, ali to nije definitivno“, rekao je Greg Vrej, evolucioni biolog sa Djuk Univerziteta. Sam vremenski okvir nije dovoljno dobro rešen. "Još uvek ima znatnih nejasnoća o tome kada je izmišljena vatra i kada su se pojavile kopije amilaze“, primetio je Vrej.

Čak ni Tomas nije spreman da deli dijetetske savete zasnovane na ovoj teoriji. „Mislim da evoluciona biologija može da puno toga kaže o hrani i zdravlju. Ishrana je toliko neverovatno složena, mi smo samo zagrebali po površini“, ističe Tomas.

broj komentara 1 pošalji komentar
(nedelja, 07. feb 2016, 15:05) - www.mbt66.eu [neregistrovani]

Vatra je OK!


Vatra je sigurno imala veliki uticaj na evoluciiju ljudi jer je i smanjivala zaraze koje su nastajale upotrebom sirovog životinjskog mesa!

div id="adoceanrsvdcfhklggd">