Ruski izvori o majskom prevratu 1903. godine

Danas, savremenici postavljaju pitanja na koja možda neće naći odgovor - u kojoj meri je Carska Rusija učestvovala u ključnim događajima srpske istorije? Ko su u Srbiji bili ruski ljudi od poverenja?

Istoričar, dr Jaroslav Višnjakov, docent na Moskovskom državnom institutu za međunarodne odnose, izneo nam je današnja saznanja ruske istoriografije o Majskom prevratu 1903.

To pitanje je veoma složeno i veoma diskutabilno. U Rusiji postoje tri izveštaja o prevratu. Prvi je izveštaj Vladimira Valerjanoviča Tržecjaka, koji je u to vreme bio kapetan, a posle je napredovao do čina pukovnika. On je bio šef inostrane policijske agenture, osnovane početkom 20. veka radi praćenja ruskih revolucionara i ruske opozicije.

Osim toga, ruska inostrana agentura nezvanično je obezbeđivala kralja Aleksandra Obrenovića. Jedan od agenata te službe bio je i Aleksandar Vejsman, avanturista. On je uglavnom boravio u Bugarskoj gde se bavio veoma sumnjivim stvarima radi ostvarivanja lične koristi i ličnog bogaćenja.

Taj Vejsman je bio svedok svih događaja u Beogradu i sačinio je raport na osnovu kojeg je Tržecjak sastavio izveštaj za svoje nadređene. To je prvi od tih dokumenata i veoma je zanimljiv što se tiče događaja povezanih s balkanskom agenturom.

Drugi je izveštaj Čerikova. On je događaje pratio kroz svoj prozor koji se nalazio preko puta kraljevskog dvora. Jedan metak je čak slučajno proleteo kroz ambasadorov prozor i umalo ga nije ubio.

Treći je izveštaj ruskog vojnog agenta, Sisojeva koji nije bio neposredni svedok prevrata iz 1903. Ti izveštaji predstavljaju veoma zanimljive istorijske izvore. Na osnovu njihove analize može se doći do zaključka da zvanična Rusija ipak ni na koji način nije bila umešana u prevrat jer je on bio iznenađenje za sve.

I za Čerikova i za Sisojeva. Izveštaj Sisojeva koji je te noći mirno spavao u svojoj kući veoma je zanimljiv po tome što detaljno opisuje ubistvo generala Pavlovića koji mu je bio sused. Za Sisojeva je bio potpuni šok kad su ga u dva po ponoći iz mirnog sna probudili pucnji u susednom stanu.

Da je neko od njih znao šta se sprema, sigurno ne bi mirno spavao te noći. Svakako bi čekali da vide šta će se desiti. To je bilo neočekivano za njih. Osim toga Nikolaj Drugi je demonstrativno objavio dvadesetjednodnevnu žalost zbog ubistva Obrenovića.

Čak je u jednom privatnom razgovoru, koji je kasnije dospeo i do srpskih novina, rekao da uopšte ne želi da razgovara o Srbiji, da Srbiju treba ignorisati. Znači, to je bio stav vladajuće kuće Romanovih. Osim toga, poznato je da je ruska balkanska agentura upozoravala kralja Aleksandra Obrenovića da je moguć takav razvoj situacije.