Umiljati roboti kao lek za anksioznost dece tokom epidemije

Odgovor na posledice pandemije koronavirusa razlikuje se od zemlje do zemlje i mada je jasno da su duševni ožiljci prouzrokovani gubitkom voljenih, strahom od obolevanja i od ekonomske neizvesnosti vrlo duboki, u uslovima kada bitka protiv virusa još traje, mnoge zemlje nisu u stanju da se sistematski pozabave njima.

Ekonomski gledano, neizbežne promene u ponašanju stanovništva nanose ogromnu štetu pojedinim sektorima privrede, poput saobraćaja i ugostiteljstva, ali donose dobit kompanijama koje se bave informacionim tehnologijama.

Duži boravak kod kuće podstiče i rast prodaje nameštaja i kućnih aparata i bujanje onlajn trgovine. Strah od zaraze takođe podstiče migraciju iz velikih urbanih centara u unutrašnjost i kupovinu zemlje u ruralnim predelima.

Jedan od primera uloge koju tehnologija može da odigra u ublažavanju posledica epidemije po mentalno zdravlje i jedan od indikatora ekonomske promene koju donosi preuređivanje načina života je podatak koji dolazi iz Japana da je u toj zemlji poslednjih meseci višestruko povećana prodaja robota-kompanjona, koji se u Zemlji izlazećeg sunca često nazivaju "roboti-iscelitelji".

"Živa" mašina

Istraživanja školskih psihologa u Japanu poslednjih meseci sugerišu da oko 70 odsto anketirane dece iskazuje neku vrstu nelagodnosti i stresa zbog koronavirusa. Reč je o razočaranju, zbunjenosti i nesigurnosti koje su deca najpre iskusila otkazivanjem nastave tokom vanrednog stanja, odnosno zbog nemogućnosti da se druže s vršnjacima i bave sportskim aktivnostima u krugu škole posle časova.

Nakon ponovnog polaska u školu, školarci trpe strah od zaraze i stres koji prouzrokuje higijenska disciplina.

Mnogo dece, kažu psiholozi, usled svega toga oseća se anksiozno i rastrzano i ima problema s koncentracijom.

Kao sredstvo koje treba da ublaži taj stres, poslednjih meseci u učionice i vrtiće u Japanu ulazi mini robot-kompanjon po imenu "lovot". Taj simpatični robot, visine 43 centimetra i težine oko četiri kilograma, opremljen je kamerama i nakrcan senzorima koji mu omogućavaju da pri kretanju izbegava prepreke, okrene glavu i usmeri oči prema osobi koja mu se približi ili obrati, te da oseti i simpatično odreaguje na dodir svuda po telu.

U komunikaciji s ljudima naročito mu je korisna termografska kamera, zahvaljujući kojoj može da na osnovu temperature razlikuje živa bića od predmeta. Lovot, koji je napravljen tako da izgleda kao biće između kućnog ljubimca i ljudske bebe, korisnike očarava krupnim, izražajnim očima, simpatičnim gibanjem i mahanjem ručicama, te maznim glasom.

Njegovi pedantni tvorci postarali su se i da podese toplotu njegovog tela na oko 37 stepeni, tako da kontakt s njim, bar podsvesno, podseća na dodir s ljudima. U tom nastojanju da mašinu približe živom biću, oni su posebnu pažnju posvetili izradi očiju, koje se sastoje iz više slojeva i menjanjem ugla, sjaja, i dubine izražavaju dijapazon osećanja i stanja, kao što su radost, tuga, iščekivanje ili zamišljenost

Robot "uči" ažuriranjem softvera, čime se obogaćuje varijetet ponašanja i osećanja koje može da izrazi. Lovot se nudi i u paru - tada dve mašine komuniciraju međusobno i stvaraju emotivno složeniju situaciju, gde, na primer, jedan robot izražava ljubomoru i protest zbog toga što ne dobija pažnju koja se ukazuje drugom.

Radost za decu

Prisustvo robota u učionici daje deci povod za razgovor - rasprave o tome koje mu ime dati i kako se s njim treba igrati prati mnogo graje i smeha. Zbog toga, deca se raduju odlasku u školu i osećaju se posebnom i ponosnom što u svom odeljenju imaju takvu kul napravu. Jedna od atrakcija za decu u obdaništima je i odevanje malenog robota raznim krpicama.

Proizvođač, mlada privatna kompanija "Groove X", ističe da on može da posluži za mnogo više od prostog druženja i maženja, odnosno, da pruži više od leka za usamljenost i nemir. Lovot, naime, doprinosi razvoju osećaja odgovornosti, brige i saosećanja nalik onom koje podstiče staranje o kućnim ljubimcima ili domaćim životinjama, kažu njegovi tvorci, jer od dece traži pažnju i pomoć u raznim situacijama. Robot tako nije prosto iscelitelj, odnosno terapijsko sredstvo, već i edukator.

Za cenu od blizu 2.900 dolara za samog robota, na šta treba dodati redovni mesečni trošak održavanja i ažuriranja softvera koji cenu podiže za još hiljadu do dve godišnje, korisnik dobija i mogućnost da, zahvaljujući kameri i mikrofonu, vrši nadzor nad prostorijom u kojoj se robot nalazi. On stoga može da nađe primenu i u domovima za stare i u bolnicama.

Zapravo, jedan od najvećih razloga zbog kojeg je u vreme epidemije gotovo utrostručena prodaja tzv. "robota-iscelitelja" u zemlji, pored potražnje iz obrazovnih ustanova, jeste činjenica da mlađi članovi porodice zbog opasnosti od prenosa virusa više nisu u stanju da slobodno putuju i posećuju ostarele roditelje, pa im poklanjaju male robote da im prave društvo i šalju sliku iz njihovog doma. Moguće su i komercijalnije primene.

U gradu Kavasakiju, nadomak Tokija, upravo je prošlog meseca utvoren prvi "Lovot kafe" - ugostiteljski objekat namenjen roditeljima s decom, u kojem se mogu poigrati sa nekoliko robota.

Tako epidemija koronavirusa pospešuje i ubrzava savremeni trend u japanskom društvu: sve veći upliv robota u sredinu u kojoj ljudi žive, uče i rade, pri tom doprinoseći prosperitet sektora informatike i kibernetike.