Naučnici u robote ugrađuju delove žabe i planiraju svašta

„Ovo su potpuno novi životni oblici. Nikada ranije nisu postojali na Zemlji. Živi, su ali se mogu i programirati", objašnjava Majkl Luin, koautor studije i direktor centra „Alen diskaveri".

Ova nova „kreacija", dizajnirana pomoću superkompjutera, manja je od milimetra. Ali istraživači kažu da, kako su ih nazvali - ksenoboti, mogu da se kreću, podižu predmete, pa čak i da leče.

Inače, matične ćelije žaba često se koriste u istraživanjima. Novodizajnirani ksenoboti mogu se spajati u kolektiv po potrebi. Nemaju nervne ćelije, napravljeni su od ćelija srca i kože.

Predviđa im se rok trajanja od oko 10 dana, što je kako naučnici tvrde, dovoljno za izvršavanje određenog zadatka.

Naučnici za sada ne objašnjavaju kako će i u kojim uslovima moći da budu primenjivani. Ono što su implicirali jeste da će te „žive mašine" moći da se koriste za simuliranje organizama u laboratorijskim uslovima, za čišćenje okeana od mikroplastike i toksina, u lečenju nekih bolesti ili čak čišćenju krvnih sudova od naslaga na njihovim zidovima.

„Prednost uzimanja baš određenih ćelija žaba je u tome što na primer, ćelije srca imaju mogućnost da se sami opuštaju i opuštaju. Ti prirodni pokreti postaju ksenobotski izvor energije", naveli su istraživači.

„Postoje zanimljiva etička pitanja o moralnom statusu ovih ksenobota, ali mislim da bi stekli moralni značaj samo ako bi uključivali neuronsko tkivo, koje je omogućilo neku vrstu mentalnog života, poput sposobnosti da se iskusi bol", kaže Tomas Daglas iz Centra za praktičnu etiku na Oksfordu, prenosi Gardijan.