Šta sve razvijaju srpski programeri

Informatičku industriju u Srbiji čini oko 2.000 preduzeća od kojih se polovina bavi programiranjem. U poslednje dve godine, povećan je broj takvih preduzeća kao i broj zaposlenih u izvozno orijentisanim firmama.

Od oko 300 programerskih firmi koje rade izvoz softvera, tri četvrtine bavi se uslužnim programiranjem. Firme koje osmišljavaju kompletne programe, čine preostalu četvrtinu autsorsing kompanija, a stvaraju 30 odsto ukupnog prihoda izvoza softvera.

Marija Smoljanić je softverski inženjer koji radi posebnu analizu DNK pojedinca, takozvana epigenetička istraživanja, koja za sada koriste samo naučni i istraživački centri u Americi, jer su preskupa za pojedince.

„Istraživanja koja dovode do toga šta je to, što dovodi ili ne dovodi do ekspresije njegovih gena, odnosno, zašto neku bolest razvijemo nekad ili drugi put, ili šta je to što utiče da neku bolest dobijemo ili ne dobijemo“, objašnjava Smoljanićeva.

Softver proizveden kod nas ugrađen je u naočare koje koriste Nasini astronauti. U uglu naočara vide se svi potrebni podaci.

„Sve neke specifične informacije, koje su im potrebne za neku intervenciju na mašini, određena neka mapa ili neki podaci specifični koje mogu dobiti, može putem glasa ili putem dodira tih naočara da dobije“, kaže Ivan Dragošan, direktor „Simfonija".

Prema analizama IT sektora, tri četvrtine programerskog posla koji se kod nas obavlja, čine veb programiranje i softveri za mobilne telefone.

„Od gotovih rešenja apsolutna je dominacija programiranje mobilnih aplikacija i igrica. Deluje možda ovako malo neozbiljno, ali to je jedan od najozbiljnijih poslova“, ističe IT analitičar Milovan Matijević.

Do ulaska u EU, Srbija treba da obezbedi ulaganja u IT vrednosti 150 evra po glavi stanovnika i podigne vrednost IT tržišta sa 450 miliona na milijardu evra.

Pošto za domaće potrebe sada radi oko 10.000 programera, za taj duplo veći posao, prema procenama analitičara, biće ih potrebno još toliko.

broj komentara 3 pošalji komentar
(nedelja, 16. jul 2017, 20:37) - anonymous [neregistrovani]

Niski udarac vlade

A Vlada Srbije je pokrenula projekat za prekvalifikaciju za programere, što bi rekli programeri sa kursom.
Smešno. Naučiti programski jezik i sintaksu, ne znači biti programer. Pogotovo ne dobar programer. Jer ako znam pravopis i gramatiku ne znači da sam književnik. Eeee, a zašto se to radi? Za javnost sa obrazloženjem da nam nedostaje stručnjaka u IT sektoru. A u stvari bitno je povećati broj programera "na papiru", kako bi se veštački povećala ponuda rada i smanjila cena rada programera. Udarac ispod pojasa.

(nedelja, 16. jul 2017, 10:31) - anonymous [neregistrovani]

Potpuno tačno

Bravo za komentar. Inače u Srbiji treba svi da postanu "programeri". Tako barem kažu ovi tekući prodavci političke magle ovde, koji su do sada zaposlili više ljudi u ovoj zemlji nego što ona ima stanovnika. A debilitet populacije grabi li grabi napred. Mrtva trka vlada između proizvođača i konzumatora video igara koje se igraju po mobilnim telefonima. Zatim gledanje serija i filmova po mobilnim telefonima. Bolesno. Suština je u tome što je glad za zaradom proizvela nešto što nije smelo da se desi, a to je upravo dostupnost "smartfona" svakom. Zamka se veoma opasnim bumerang efektom koji će se tek desiti.

(subota, 15. jul 2017, 00:40) - anonymous [neregistrovani]

Ни ”и” од ”иновације”

Цео свој досадашњи радни век - скоро 30 година сам провео ИТ-у и могу рећи да ово што се данас прави у Србији, Индији и осталим земљама са јефтином радном снагом нема никакве везе са иновацијом. У суштини, користе се стандардни софтверски пакети и технологије и раде се ствари које су рутински послови и у којима је заправо најтежи део дуготрајно седење и буљење у рачунар или разни видови састанчења. Западњаци су већ схватили да се од тога превремено умире, па неће да раде за тако мале паре као Срби, Индијанци и остали који то, јелте, морају јер немају избора. ”Истраживање и иновација” постоје само у плановима, а често ни у њима. У пракси је рмбачење и само рмбачење од јутра до сутра на технологијама које су други измислили. Иновација и едукација? Може, али то у своје слободно време, ако вам уопште остане слободног времена од толиког натезања на послу.

div id="adoceanrsvdcfhklggd">