И ми Топ-ган за трку имамо – зашто пилот остаје пилот заувек

И ми имамо Топ-ган. На спортском аеродрому Лисичји Јарак раде заљубљеници у авионе. Ту се авиони поправљају, обучавају се пилоти, скаче се с падоброном. Небо, адреналин, бризина, страст, то је оно што их покреће, било да су млади или у трећем добу. Слобода коју су осетили на небу, не дозвољава им да буду мирни на земљи. То је опијат, то је изазов. Пилот остаје пилот, за сва времена.

„Када једном осетите висине, брзине, тај зов висине, кад то уђе у крв, у мозак и душу, срце, то човека зграби и траје цели један живот“, каже Бориша Мандић, пилот у пензији и професор летења.

Владимир Бојовић, такође пилот, истиче да је летење попут вентила, да човека „вуче“ напред: „Због овога постојиш. Смисао, смисао свега“.

Они су и даље заљубљени у своје сребрне птице великих крила - орлове, ласте, галебове, јастребе. Некада су се као дечаци играли авионима-играчкама, радни век су провели на аеродрому, а поједини и у пензији повремено оду на 18.000 метара изнад земље, у мртву тишину. То је, како кажу, пилотима природна средина и дом.

„Није само луфт, празан ваздушни простор, ту имате и Сунце и Месец и облаке и муње и громове. И то је нама давало адреналин, то је нама био изазов да померамо те границе и да, савлађујући те небеске силе, изграђујемо самопоуздање, што је пилотском позиву врло важно“, објашњава Мандић.

„Летење је начин живота, страст, љубав. Није лако описати, треба пробати, трећа нека димензија“, описује Бојовић. 

Да постану пилоти, многим дечацима је сан, али то је позив за одабране јер висине не прихватају свакога, само храбаре и чврсте, спремане да уче целог живота и одговоре на све изазове, спремне да се суоче са смрћу, очи у очи са олујом, сунцем и када затреба борбеним непријатељима. Плаву униформу је лепо видети, али није за свакога.

„Кад кажемо љубав према пилотском позиву, она тражи жртву. А та жртва има своју цену – учење, чување здравља и спремност на сваки могући ризик“, поручује Мандић.

Они су доказ да страст према овом послу не престаје. Труде се да сваки авион постане део историје, сваки пилот који то заслужи остане упамћен и сваки важан датум буде обележен. Тако се и у пензији обележава 60 година надзвучне авијације. Јер се, како кажу, историја ваздухопловства не пише само на небу.