Калемегдански Мики Маус – Дизни није био човек већ шифра која обећава бескрајну забаву

Не могу се више сетити годишњег доба. На Калемегдану су жене на приручним тезгама продавале вунене капе, па претпостављам да се спремала зима, или је барем била касна јесен са кошавом која брије уши.

На једној тезги сам, у доконој шетњи, испод патриотског шунда и треш сувенира спазио хрпу старе хартије. Изблиза сам погледао пожутеле странице: Политикин забавник из 1939. године.

Прозорче у мајчино детињство

Прелистао сам га, рачунајући у глави колико је моја мајка тад имала година. Седам. Судећи по томе што сам видео у примерку који је мирисао на давнашњу влагу и прашину, јунаци њеног детињства били су исти као и моји јунаци тридесетак година касније: Мики Маус и Паја Патак. Изгледало ми је помало чудно да су безвремени Дизнијеви ликови били пријатељи генерацији мојих родитеља једнако као и мојој.

Купио сам тај примерак Забавника са нејасном намером да мајци можда једном покажем прозорче у њено детињство. Ипак га, полазећи њој у Босну, никада нисам понео са собом. Овај примерак је почео да хвата прашину међу исечцима из новина у мојој приватној библиотеци.

Предратни мишеви и патке

Тек много касније сазнао сам да су новинари тадашње Политике, Владислав Рибникар, Живојин Вукадиновић и Душан Тимотијевић били идејни творци Политикиног забавника. Дуда Тимотијевић је, преводећи америчке стрипове, био кум многим Дизнијевим ликовима који су добили народска имена. До 4. априла 1941. изашло је 220 бројева. Два дана касније бомбардовање Београда и априлски слом Југославије, означили су крај Дизнијевог света на овим просторима. Моја мајка се морала растати од новостечених другова из Дизнијевих стрипова.

Ваља нагласити да се у часопису Мика Миш још 1936. појавио невешти али популаран плагијат Дизнијевог Мики Мауса, и то чак пре свог славног брата. Мика Миш је доживео преко 500 издања, али је и њега однео Други светски рат.

Тито воли Пају Патка

Победа комуниста у грађанском рату, као и ослобођење земље од окупатора, нису одмах донели повратак Дизнијевих јунака међу Југословене. Стрип је био проказан као буржоаски продукт. Као и у осталим сферама културе, Титов раскид са Стаљином 1948. значио је постепену рехабилитацију културе „класних непријатеља“, па тако и ликова званих Мики Маус, Паја Патак, Шиља.

Владислав Рибникар је 1952. поново покренуо Политикин забавник. Наводно је Тито агенту компаније Дизни рекао да нема ништа против обнављања издавања Дизнијевих стрипова. Легенда каже да је Тито изјавио како воли Пају Патка. Како год, целу деценију пре мог рођења, Дизнијеви ликови су представљали све важнији део детињства послератних генерација.

Ја спадам у генерацију која је уместо новинског, црно-белог формата, од 1968, читала часопис у боји. Мој Мики је имао црвене панталонице, Паја Патак плаву морнарску униформу, а Мини је била у хаљиницама на туфне. Тек када је детињство било давно иза мене прочитао сам да је Мини, Микијева девојка, у ствари „флаперка“ – тако су у Америци звали еманциповане девојке двадесетих година прошлог века које су носиле кратке сукње и кратке фризуре, излазиле у ноћни провод као и мушкарци.

Како се насељавао Патковград

За мене је укупни универзум Патковграда био завршен и савршен. Нисам могао да замислим време у којој ликови из Дизнијевог света нису постојали. Ипак, они су имали врло тачне године рођења – рачунају се премијерна објављивања у стрипу или цртаном филму.

Тако је 1928. Мики Маус настао као први лик из ове славне серије. Наступ у цртаном филму имао је заједно са Мини, својом будућом девојком. Током времена поред Мини настаје шест најпопуларнијих ликова – атропоморфни пас Шиља (1929.), пас Плутон (1930.), Паја Патак (1934.), његова девојка Пата (под другим именом 1937, под својим од 1940.). Раја, Влаја и Гаја, Пајини сестрићи нацртани су први пут у стрипу 1937. Дизнијев цртач Карл Баркс створио је Бају Патка, мултимилиардера и шкртицу, тек године 1947.

Могли бисмо тако дуго набрајати – од Срећка Срећковића, преко лопова Булдога до Проке Проналазача или Маге Врачевић. Сви су рођени пре мене и пре Дизнијеве смрти 1966.

Дизни као чаробна реч

За дечака који је прве стрипове и цртане филмове упознао средином шездесетих година прошлог века, Дизни није био човек већ шифра која обећава бескрајну забаву. Тек касније сам почео да се интересујем за лик и дело човека који је створио краљевство антропоморфних животињских ликова који су имали најдубље људске особине и понашање: љубав и бес, лојалност и превртљивост, мржњу и праштање, завист и самопожртвованост, грамзивост и великодушност.

У самој Дизнијевој раној биографији ништа није наговештавало родоначелника глобалне чаролије. Рођен је у Чикагу 5. децембра 1901. пре тачно 120 година. Био је дете фармера. Имао је троје старије браће и млађу сестру. Његов отац је био из ирско-канадске породице, а мајчини су били досељеници из Немачке. Европски корени звучали су бајковито: На француској обали спрам Енглеске постоји место Изињи. Из њега потиче витез Д`Изињи, поданик нормандијског војводе Вилијама који ће у историју ући као Вилијам I Освајач, човек који је у 11. веку освојио Енглеску и попео се на енглески престо. Њега је у походу пратио витез Д`Изињи – тако је презиме прешло Ла Манш и тамо остало, претворивши се у Дизни.

Емигранти из те породице су га пренели на северноамерички континент, да би му Волт, четврто дете Елајаса Дизнија и Флоре Кол у 20. веку обезбедио светску славу. Већ са седам година продавао је своје цртеже у комшилуку. Шеснаестогодишњи средњошколац Волт Дизни се пријавио као добровољац у Првом светском рату, али је као малолетан доспео до места волонтера Црвеног крста у земљи својих племенитих предака, Француској.

И Хитлер међу фановима

После рата следе године оснивања фирми и њиховог банкрота, преласка у Холивуд, где је са оснивачким капиталом од 250 долара заједно са Абом Ајверксом основао први цртачки студио. Његов први цртани лик, зец Освалд, био је успешан, али га је преотела компанија „Универзал студио". Дизнијев одговор је био - Мики Маус, најуспешнији миш свих времена.

У причи о Дизнијевом успеху свакако треба издвојити Снежану и седам патуљака из 1937. године, први целовечерњи цртани филм у колору, за чију је продукцију Дизни, упркос саветима менаџера, банкара и жене, заложио кућу. Филм је постао један од десет најуспешнијих филмова прошлог века.

У Другом светском рату Дизнијева компанија ради за америчку Владу као пропагандна машина. Али неке нацистичке подморнице имају на себи лик Микија Мауса. Хитлер и Гебелс на приватним пројекцијама уживају у сваком Дизнијевом новом филму, док су његова дела у нацистичкој Немачкој званично забрањена.

Мрачна страна Волта Дизнија

Ту је и сенка крајњег десничарења која ће у ери макартизма – лова на симпатизере комунизма у Холивуду у првој фази Хладног рата – пасти на Дизнија. Он је владиним службеницима подносио извештаје о левичарима међу својим сарадницима и пословним партнерима. Иначе, у његовој компанији жене нису могле да цртају и креирају, радиле су у одељењу за бојење. Када би навршавале тридесету годину живота добијале би отказ. Ако би се за неког сарадника сазнало да има хомосексуалне склоности, он би био отпуштен. То су били његови идеали.

Дизни је 1944. и основао „Филмско удружење за очување америчких идеала“, које је окупљало десничарске истомишљенике – од Гарија Купера до Џона Вејна.

Пред крај живота Дизни, десни републиканац, подржао је свог пријатеља Роналда Регана, у кандидатури за гувернера Калифорније. То је исти онај холивудски глумац који је доцније као председник државе постао симбол неоконзервативног тврдог курса Вашингтона.

Глобално детињство

Уметничка интенција и естетска видовитост Дизнија, остваривали су се мимо граница његове поприлично скучене идеолошке слике света. Да није тако, његови ликови не би све до данас пратили детињство милијарди деце од Аљаске до Шангаја, од Финске до Филипина. О томе се могу наћи сведочанства у биографији овог тврдоглавог и маштовитог човека. Двадесетак Оскара, низ почасти широм света.

За моју мајку је прозорче у Дизнијев свет отворио Политикин забавник пред Други светски рат. За мене је цели Патковград врвио од живота у Забавнику, стриповима и цртаним филмовима с краја шездесетих прошлог века. За мог сина је у Немачкој с почетка новог миленијума Паја Патак био Доналд Дак – Дизнијеви ликови су се полако селили из анимација и стрипова у три-де филмове, игрице и раскошне холивудске продукције са потписом оснивача компаније као жигом који гарантује добру забаву. Данас већ постоје људи који у Париз иду само због Дизниленда.

Дизнијева метода и калемегдански миш

Можда сам анахроно дете аналогне ере, али мени у свему томе недостаје једна врста чедности – мирис свеже штампарске боје на Политикином забавнику. Радост због петоминутног цртаног филма пред вести у пола осам. Дрхтање целе породице над судбином 101 далматинца на телевизијском програму за новогодишње празнике.

Кад сам већ у овом тексту споменуо Финску – тамо је Паја Патак (Aku Ankka) неко време био забрањен јер је био нацртан – без гаћа.

Тако су се, естетском иронијом историје, понеки цензори у свету показали као далеко конзервантивнији од самог уметника Волта Дизнија. Можда је најбољу карактеризацију овог човека дао Роберт Б. Дилтс, познати саветник на пољу примењене психологије који је своједобно рекао да постоје три Дизнија – визионар, реалиста и намћор којем ништа не ваља. Од тога су после створили Дизни-методу, претпостављајући да сваки успешан тим мора имати по једног од ове тројице.

А мој примерак Политикиног забавника из 1939? Он сања своје црно-беле снове у једној собици у београдској улици Николаја Гогоља. Пошто мајке више нема, то је све што ми је остало од њеног детињства. Пресавијен новински формат из којег вири Мики Маус. Не додирујем га. Бојим се да би га додир могао претворити у прах.