Читај ми!

Љубав према дрвету га је одвела од свирања хармонике до прављења виолина и икона

Због короне прошле и ове године музичари су имали мање посла, па су многи зараду потражили у другим професијама. Милета Павловић са планине Рудник уместо свирања хармонике на слављима, посветио се хобију и изради икона и виолина.

Више од четири деценије свирао је хармонику на разним весељима. Сада уместо у свечаним салама време проводи у радионици на Руднику. Дуборез је за Милету Павловића велика љубав, па са пуно стрпљења и пажње резбари иконе.

„Прво сам направио у Канади гусле, па сам онда дошао овде, и нађем дрво необичног облика и направим Светог Георгија. Правио сам и у Швајцарској доста икона“, каже Милета.

Доста различитих икона направио је овај самоуки уметник, а љубав према музици усмерила га је и према виолинама.

Последњих година осмелио се да репарира, а потом и сам, ручно прави тај инструмент.

„Пре четири године видео сам виолину батаљену и погледао, па могао бих ја ово да правим, кад већ правим иконе имам длета, имам свега и тако сам почео, набавио материјал“, наводи самоуки уметник.

Милета истиче да сваком делу овог инструмента треба посветити посебну пажњу. Да направи једну виолину потребно му је више од месец дана, а осим гудала и жица све сам ручно изради.

„Важно је калуп да буде прави, да буде правог облика и важна је дебљина даске, колико је да се то пази. И душа, дрво једно које овде испод танке жице. Е, оно даје тон. Ако га помериш мало оно даје бољи или лошији тон“, истиче Милета.

Зато и звук сваког инструмента који изађе из његове радионице Милета увек проверава.

До сада је направио више од тридесет виолина, а да буду посебне - на некима су и изрезбарени детаљи.

број коментара 0 Пошаљи коментар