У Београду још увек има зграда на којима се виде трагови борби за ослобођење

На фасади зграде у Улици адмирала Гепрата 9 и 77 година од ослобођења Београда трагови од метака, настали током тешких борби са Немцима који су грчевито бранили сваки објекат пред налетом партизанских и руских дивизија.

У овој згради нема оних који би могли и да посведоче о тим данима, али најстарији станар зна неколико детаља о овом здању које је под заштитом државе.

„Нешто је зидано пре рата, а нешто је дозиђивано после рата, како је ко стизао и како је ко имао могућности и везе са властима. У згради не станује више нико ко је некада ту живео“, каже Мило Ђукановић.

Највећи број зграда, нарочито у центру града, је обновљен, али врата на улазу у палату Албанија, фасада Цркве Александра Невског и Вазнесењске цркве, објекти Железнице и Ципа у Немањиној, још носе ожиљке из тог времена.

„Овде су биле велике битке и из правца Немањине. Дуго су се видели остаци рафала који су оставили своје ожиљке. Тешке борбе су ишле тако што су совјетски тенкови напредовали ка железничкој станици док су се Немци повлачили. Чак, за ово здање постоји прича да је једна немачка јединица била унутра и да су ови уз огроман напор покушавали да их истерају напоље. Међутим, десило се да су совјетске снаге најзад грунуле унутра и нису никога нашли. Један подземни ходник, који је данас под водом, који је водио ка железничкој станици, они су се повукли на ту страну“, наводи Зоран Николић, новинар и писац.

Немци су пре повлачења минирали огроман број зграда, које је непосредно по ослобођену, разминирала руска војска.

„Када би детекторима за метал проверили да ли су безбедни или разминирали, остављали су печате на фасадама на којима је писало 'Проверено: мин њет'. Таквих ожиљака има и данас по граду. Можда их и треба оставити као неку врсту споменика и сећања на то страшно време“, сматра Николић.

Један од тих натписа сачуван је на раскрсници Улице краља Милана и Кнеза Милоша.

Београд су прво почетком рата разорили Немци, а потом, нешто пре ослобођења, и савезници. Колико авионских бомби није експлодирало нико не зна, али готово на сваком већем градилишту буде откривена по нека. Тако је у априлу цео кварт на Бановом брду морао да буде евакуисан да би бомба била однета.