Шта је остало од некадашњег града стакла

У Српској фабрици стакла у Параћину некада се производило дувано стакло. На корак од пећи где се топила стаклена маса, радили су стаклодувачи, мајстори који су од задатог нацрта правили уметничка дела. Фине чаше и ексклузивни и скупоцени сервиси, украси, налазили су пут до свих земаља света. Параћинци се са сетом сећају тих дана.

Србобран Килибарда је један од уметника који је од средине седамдесетих година радио у Стаклари као дизајнер. Стакло је, каже, материјал који уметнику пружа невероватне могућности.

Прва серија стаклених чинија са додатом плавом бојом продата је истог дана када је изложена. Отац му је био стаклодувач, а идеје је добијао радећи са мајсторима крај високих пећи.

„Па кад држи лулу, кад овако развуче то је као мед, одмах направи другу форму. Кад сам га посматрао како он то ради, којом руком, кажем немој том руком него мораш као штап када би пустио да лебди, знате, то је уметност", рекао је дизајнер стакла Србобран Боца Килибарда.

Почетком 2013. године угашена је последња пећ за ручну обраду стакла и стаклодувачи су морали да одложе своје стакларске луле. Општина је желела да оснивањем музеја стакларства од заборава отргне део времена који је Параћин промовисао широм света.

„Ми смо сви јако емотивни у Параћину што се тиче стакларе, Српске фабрике стакла. Сама чињеница да су Уједињене нације прогласиле 2022. за годину стакла говори у прилог томе да је стакло будућност а сигурно не прошлост", истакао је Бранислав Стојановић, општински већник за културу.

Из Министарства културе стиже 25 милиона динара за Музеј стакларства који ће бити у просторијама дисконта при параћинској стаклари. Јавности ће тада бити доступан и импозантни мозаик од стакла тежак шест тона којим је уметник Килибарда представио отворе пећи где се топило стакло.