Новозеланђанин воли да живи у Србији, али не може да се навикне на јавашлук и смеће

Са супругом Весном Ендрју Харе са Новог Зеланда дошао је у Лесковац. Већ 10 година живи у Србији. Навикао се на људе, на непосредан и отворен однос, ужива у храни једноставном животу. Али никако не може да се навикне на јавашлук, лош однос према животној средини, отпаду у дворишту зграде где се играју деца. Због тога Ендрју свакодневно сам чисти околину док га комшије само гледају.

„Мислим да радим добру ствар због чисте околине. Не могу да гледам како се деца играју, а поред њих ђубре. Пре 20, 30 година и на Новом Зеланду је било слично. Али уложено је много новца и људи су схватили значај чисте животне средине. И овде свако треба да очисти испред свог дворишта. Ја волим ову земљу она је сада мој дом и не планирам да идем одавде и даћу све од себе да се деце не играју у ђубрету“, одлучан је Ендрју.

Ендрју са супругом често иде у Београд, али воли мање средине па му Лесковац у потпуности одговара. Истиче да би град био много лепши и сређенији када би сви његови становници више водили рачуна о његовом изгледу.

„Све је прелепо и ја и супруг смо презадовољни само бринемо за дечицу да то буде њима згодно да се играју у паркићу, љуљашкица нека да се дода и да се очисти ђубре“, каже Весна Жижић.

„Па се стално шалимо она половина која је са Новог Зеланда је највероватније проговорила и одлучила да он узме ствар у своје руке односно колица, лопате, рукавице и да очисти овај простор између ове три зграде“, додаје Весна Ђорђевић.

И док се комшије питају ко је одговоран за изглед дворишта у којем живе, да ли инвеститор који је градио цео блок или агенција задужена за одржавање хигијене, Ендрју наставља свакодневно да чисти.

Даје сопствени пример на кога би требало многи да се угледају. Лесковчани би од свог суграђанина са Новог Зеланда, који Лесковац воли као да је овде рођен, могли много тога да науче.