Живот у граду заменили селом, рад на имању као слатки напор

Милан Петровић је радни век провео у правосуђу, а пензију дочекао у Тужилаштву за ратне злочине. На имању које његовој породици припада дуже од два века, сам је произвео саднице шљиве пожегаче, уз помоћ науке и старијих суграђана.

„Око двеста садница сејаница, али сам успео да добијем овако квалитетан засад тек негде педесет посто. Ја сам задовољан. Све су саднице здраве, све су се примиле, дакле пријем је био стопроцентан", каже Петровић.

Супруга Вера, фармацеут по занимању, умешна је и у спремању заборављених  јела.

Воћни колач од пожегача, каже, има неограничен рок трајања, мада га унуци брзо поједу.

„Чисто воће, мало шећера и пројиног брашна. То је све што у њему има. То сам ја од својих старих, од мајке научила и оживела. И она је већ заборавила, пита ‘како ли оно се прави’. Ја сам записала, па зато знам", каже Вера.

Од шљива пеку и ракију, а наслеђена се чува у посебном бурету у којем је ракија,  из 1970. године.

Милан је успео да овлада и печењем калвадоса, чувене француске ракије. На имању има три врсте јабука које су потребне за српски „лоретски калвадос".

„Производи се од три врсте јабуке. Две су дивље, а једна питома. Та питома мора бити слатка, а дивље морају бити једна жута, друга црвена и морају бити опоре", објаснио је Милан Петровић.

Рад на имању је за Петровиће слатки напор. Милан је већи део каријере носио кравату, али никада није заборавио како се коси и раде сви остали послови на имању.