Укусан, љубичаст и не гоји - какав је то кромпир
Љубичасти кромпир као сорта није новина у Србији, али је први пут ове године засађена у поткопаоничком крају. Род је, кажу, ван свих очекивања па је потврдио да је тај крај идеалан за узгајање овог поврћа.
Одличан антиоксиданс и тврде - лепши укус. Ова сорта специфична је и по боји, и по томе што не гоји.
„Принос је више него одличан и чак се боље показао у односу на неке друге беле и црвене сорте", рекао је Бојан Матовић.
Род одликује и крупноћа. То је велики успех ако се узме у обзир да ниједном није хемијски третиран.
„Бацамо стајњак и то је такорећи органска храна. То није нешто што би се рекло - индустријска производња, огромне количине... То је ето неки нормалан принос, али за услове Србије можда и натпросечан", каже Звездан Матовић.
Четири генерације - од прадеде Славољуба до десетомесечног Вука, одувек се баве земљорадњом. Основни проблем је ипак велики број малих парцела.
„Да би извршили било коју операцију, то нам одузима много времена и прави нам веће трошкове", додаје Бојан Матовић.
„То ће да буде сигурно неки принос већи од уобичајеног приноса, можда и близу тих европских приноса које имају европске развијене земље, које доста много више улажу од нас", закључује Звездан Матовић.
Огромна површина се због миграција становништва не обрадјује. Кажу, више од 50 одсто. А принос говори за себе.
Коментари