Од клипова кукуруза до гушчијих вратова – шта су људи користили пре тоалет папира

Тоалет папир данас узимамо здраво за готово, сем ако није избила пандемија у ком случају тешко да ћете наћи неку ролну на рафовима продавница. Шта су, међутим, људи користили у прошлости за ту намену?

Професорка средњевековне књижевности са Универзитета у Тексасу Сузан Морисон, која је чак и објавила књигу о томе, каже да је тешко утврдити из археолошких извора шта су људи у давна времена користили да се обришу након обављања нужде.

„Највећи део материјала који су користили не постоји јер је био органског порекла и до данас је нестао“, објашњава Морисонова за Лајв сајенс.

Стручњаци су, ипак, успели да пронађу неке узорке, као и уметничке слике и приказе, претеча тоалет папира.

И пре него што кренемо, мало упозорење да текст није баш за свачији стомак, али ако сте већ овде онда вам то вероватно и није важно.

Па да почнемо...

Клипови и штапови

Кроз историју, људи су користили буквално све да би се очистили након пражњења – од сопствених руку, преко клипова кукуруза до снега и воде.

Један од најстаријих предмета за ову намену био је хигијенски штап стар 2.000 година пронађен у Кини. Прављени су од парчета дрвета или стабљике бамбуса око којих је била обмотана тканина, наводи се у студији објављеној 2016. у Journal of Archaeological Science: Reports.

На другој страни света током грчко-римског периода од 332. пре нове ере до 642. године нове ере, Грци и Римљани користили су другачији штап за чишћење својих позадина, пише Бритиш медикал џорнал.

Такозвани терсоријум имао је на свом врху парче сунђера и био је коришћен у јавним купатилима. Неки стручњаци сматрају да терсоријум није коришћен за ту намену, већ за чишћење купатила након нужде, слично данашњим четкама за ве-це шољу.

Оно што је сигурно јесте да је након коришћења чишћен умакањем у кофу слане воде или сирћета или просто испирањем у води која је текла испод клозетских даски.

Керамика и острахизовање

Грци и Римљани су такође користили и кружне или овалне керамичке предмете, зване пезои, које су археолози открили са траговима фекалија на њима. Такође су открили и пехар за вино на којем је осликан човек како се брише са сличним предметом.

Грци су такође можда користили и остраке, керамичке предмете у којима су исписана имена појединаца за које се гласало да ли да буду острахизовани, односно протерани. Након што би гласали, могуће је да су се брисали по њиховим именима као чин врхунске увреде.

Керамички материјал, међутим, није био пријатан за кожу и могуће је да је оштећивао ткиво, изазивао иритације коже и екстерне хемороиде, наводи Бритиш медикал џорнал.

У осмом веку у Јапану су људи користили чуги, дрвени штап за чишћење спољног и унутрашњег дела црева.

Прање, не брисање

Иако су штапови били популаран избор за чишћење задњица, људи су кроз историју користили многе друге материјале – воду, лишће, траву, камење, животињско крзно и шкољке.

Током средњег века, људи су користили и маховину, сено и парчиће таписерије.

Француски пресник Франсоа Рабле написао је на ову тему сатиричну песму у 16. веку. У том делу први пут се помиње тоалет папир у западном свету, али га је Рабле назвао неефикасним.

Са друге стране, Рабле је закључио да је гушји врат најбоље помагало. Иако се француски песник шалио, професорка Морисон каже да би се „перје вероватно доста добро показало у ту сврху“.

Чак и данас, тоалет папир није универзално средство широм света. Почетак пандемије и несташице тоалет папира, многи здравствени стручњаци искористили су да подсете да је много боље и здравије користити воду, апелујући на западњаке да се „перу, а не бришу“.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 25. април 2024.
10° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво