Док га Медитеранци лако уче, Енглезима је српски језик ноћна мора

Откако је Карлос Франко, Мексиканац који живи у Београду тек пет година, заблистао у „Слагалици“ одличним познавањем и српског језика и наше историје и културе, многи су се питали ко су странци који се одлучују да уче наш језик.

Знамо да je српски језик један од најтежих језика, нарочито када је граматика у питању. Само ћирилично писмо је специфично и многим странцима који желе да науче српски задаје доста проблема, као и падежи и изговарање речи које садрже гласове ћ, ч, џ, ш, љ или њ. Ипак, иако некима задаје доста главобоље, многи странци заволе наш језик, а када се нешто воли, лакше се и учи.

Карлос Франко, Мексиканац који у престоници Србије живи већ пет година, одлично барата српским, па је због доброг познавања наше историје и културе, недавно заблистао у квизу Слагалица. Без проблема је одговарао на питања из граматике српског језика, а показао је и завидно познавање спорта, чак и наше привреде, у играма Најдужа реч, Спојнице и Асоцијације.

„Језик сам учио овде, са другарима, у кафани, рецимо. Знао сам руски пре. Био сам у Русији на размени студената, тако да сам учио руски и то ми је много помогло да бих научио српски“, признаје Карлос тајну свога успеха.

Италијанима, Шпанцима и Русима учење нашег језика иде лакше, док Енглезима представља, како они кажу, „ноћну мору“. Најтеже речи за памћење су им оне које се исто пишу и изговарају, а имају различито значење, што их додатно збуњује. Кинезима, Јапанцима и Корејцима наша фонетика изгледа веома чудно, често их доста намучи, али их никада не обесхрабри.

„Ти студенти су екстремно вредни, екстремно пожртвовани и, у суштини, имају добре резултате. Најспонтанији, да кажемо, у учењу језика су Медитеранци, дакле, Италијани, Шпанци, Португалци. То су људи који су комуникативни и који врло брзо, заправо 'хватају' језик, али такође, са одређеном задршком приступају учењу озбиљне граматике“, наводи Никица Стрижак, професор Филолошког факултета у Београду.

Уз доброг професора, одговарајућу литературу, дружење са пријатељима којима је српски матерњи језик – успех је загарантован. Стрпљење и воља су веома важни, као и постављање циљева у старту. Иако кажу да је тежак, странцима је наш језик леп, звучан и течан.

Много је поузданије учити језик уз ментора, али има и оних који мисле да ће српски најбоље научити у свакодневном контакту са људима.

„Ниједан факултет, ниједан професор, неће ти дати оно што ти мораш сам да научиш. Значи, буквално, уколико желиш тај језик да савладаш мораш телефон да подесиш на тај језик, да пратиш друштвене мреже, културу... Значи, сам да желиш ту своју љубав да појачаш. Од првог дана како сам на табли видела кредом написано оно, Вук Стефановић Караџић, па све те хијероглифе, пошто се ипак ћирилица разликује, некако од првог дана ми је све легло. И језик, и темпо, и менталитет, култура...“, наглашава Марија Мазур, студенткиња српског језика.

У редовном програму Центра за српски језик на Филолошком факултету годишње се упише око 120 студената. Највише их је из Кине, скандинавских или словенских земаља, Италије, Шпаније, Немачке, а најмање из Јужне Америке. Неки долазе у оквиру европске или ваневропске размене, а неки желе да науче наш језик јер из различитих разлога живе у Србији.

број коментара 6 Пошаљи коментар
(уторак, 14. апр 2020, 09:33) - Александар [нерегистровани]

Браво

Са енглезима сам трговао јер сам радио у спољној трговини и увек сам им говорио да су полуписмени. Вуд ју би со кајнд ту транслејт ми ту ди адер пејђ оф д стрит. А збуњен одговор је увек био:Ај бег јор пардон. Наравно" ху памс ју" апсулутно не разумеју а на "хау мач воч" гледају бело".
Разлог је једноставан тј. незнају енглески.

(уторак, 14. апр 2020, 09:19) - anonymous [нерегистровани]

Da ne teramo mak na konac

Za engleski, reče jedna profesorka- to je salata jezik. Slovenski jezici su komplekni.

(уторак, 14. апр 2020, 08:43) - Goran [нерегистровани]

Jezik

Ima nečeg u tome što ste naveli, ali nemojte zaboraviti da u engleskom i/ili nemačkom jeziku dupliranje slova ukazuje na kratko ili dugo naglašavanje. Kao što "here" nije "hir" već više "hiIEr" tako i "Ana" nije isto što i "Anna", a u "where" nema nigde "v", a nemački ili skandinavski "umaluti" "ö,ä, ü" nisu "e" ili" i", öak ütaviüe nisu ni blizu tim glasovima. I, to su samo neki od primera. Uostalom, pogledatjte i ruski jezik, koji je, kao, blizak sprskom, gde takođe ima dupliranja slova, nelogičnih (za nas) znakova, koji opet označavaju gde je naglasak. Za mnoge srpske uši su to neprimetne i, pre svega, nerazumljive, razlike i zato je i naglašavanje stranih reči, posebno nemačkih i engleskih, u srpskom uglavnom potpuno pogrešno.

(уторак, 14. апр 2020, 08:29) - Jorg [нерегистровани]

Srpski jezik

Fin prilog ali i pomalo laskav.Srpski jezik i nije bas puno poseban i ne spada u grupu tezih jezika. "tezi" jezici su jezici sa puno reci a malo gramatike, kao npr; Nizozemski ili Sun ( u juznoj africi koji se zove i Klick jezik a ima ±100 slova i znakova!) Srpski jezik zvuci vise na Portugalski nego na neki slovenski jezik ( zbog uticaja Italijanskog zvuka) i ima jasna gramaticka pravila sto ga cini lakim za ucenje. Inace, naj veci problem Srpskog jezika je tzv; " Hrvatski Jezik" ! Meni Svedjaninu ( ja sam dakle Svedjanin!) nikada nije jasno zasto Srbija dozvoljava da se Srpslki jezik naziva po geografskim toponima kao sto su Crna Gora, Bosna ili Makedonija ( to su geografski nazivi a ne nazivi naroda!) ili da ga Hrvati nazivaju "Hrvatskim" !? Srpski jezik je izuzetno lep a bio bi i poprilicno mocan jezik, ukoliko bi nekakvo ministarstvo za kulturu i zastitilo Srpski jezik a sto se tice nacija koji govore Srpski a zovu ga nekim drugim imenom, ja bi predlozio da Srbija napravi recnik u kome bi se koristile sve reci iz svih krajeva gde god da se Srpski jezik koristi sa malim dodacima i objasnjenjima upetrebe jezika po Jugoslavenskim nacijama! Zivim u Srbiji vec 25god i pored svoje zene sam naucio Srski jezik!

(уторак, 14. апр 2020, 07:45) - anonymous [нерегистровани]

hahaha

hahaha koga briga za srpski jezik...

(уторак, 14. апр 2020, 00:18) - anonymous [нерегистровани]

Engleze zbunjuju naše reči sa više značenja?

Zamolio bih samo nekog Engleza da mi prevede reč "run". A može i "play", pa i "get". A potom da mi objasni kako se u "put" to "u" čita baš kao u "u", ali u "but" se to "u" odjednom čita kao "a"? Da objasne kako se tačno piše ime "Džef" - Jeff ili Geoff? Da li je "Stiven" Steven ili Stephen (i to nisu jedini oblici)? I zilion drugih primera totalnih nebuloza, čak i bez ulaska u dupliranje slova tipa "Tennessee". Pritom, ne samo da su im višeznačne reči daleko češće i sa mnogo više značenja nego često jedna reč može da bude i glagol i imenica ("train", recimo). Gramatika nam jeste izuzetno komplikovana, pogotovo u poređenju sa engleskom, ali za pisanje i višeznačnost stvarno su poslednji koji mogu da prigovaraju. Inače su očajni po pitanju učenja stranih jezika, jer im je sve večito na engleskom, a sve strano se sinhronizuje, tako da strane jezike i ne čuju, pa im je sve čudno i teško (osim španskog u Americi, a u Britaniji uglavnom jezici koji se govore u Indiji).

P.S. Još malo veselih primera, koga zabavlja: Broj 4 se piše "four", ali 40 je "forty", a ne "fourty". U "where" i "which" to "wh" se izgovara kao (meko) "v", ali u "who" postaje "h". "Here" se čita kao hir, ali "where" nije vir. "Seasons" se čita kao "sizons", ali ako se odvoji u dve reči ("sea sons") čita se kao "si sans". Inače, "son" je i sunce i sin. U "geography" prvo "g" je "dž", a drugo je "g". Svako "ph" se čita kao "f", ali svako f se ne piše kao "ph". I sve je to samo kap u moru.