„Тристаће“ је возила милиција, али су ипак били статусни симбол

Пуне 43 године Зрењанинац Радован Молдован, или како га комшије зову Рача, дружи се са својим „тристаћем“. Када га је купио имала га је Милиција и ретки Зрењанинци. Рача је тада био главни у друштву. Како онда, тако и данас, само је разлика у годинама, један и други су старији за 43 године.

„Био је мај 76. године када сам га истерао из бившег Ремонта, нашег. И онда сам, пошто је сијалица за гориво сијала јако црвено, прво гориво сипао. И када сам све сабрао, коштао ме је пет и по хиљада. Дошао сам кући и од онда сам кренуо да се возим са њим, како по граду нашем, тако по нашој старој Југославији, али и по великом броју држава из Европе. Румунија, Мађарска, Бугарска, Италија, чак до Француске сам био са њим. У Грчкој сам био и фала богу, шта ми је драго, да ме никада није оставио. Ја сам га одржавао, чувао. Ја га волим“, искрен је Радован.

Иако је „тристаћ“ престао да се производи осамдесетих година, још увек могу да се набаве резервни делови, а што се тиче поправке, како Рача каже, сам га одржава у 95 одсто случајева.

„Око механике, и лекар, и медицинска сестра, све сам ја њему. А што се тиче лимарије, ту имам једног старог пријатеља, то је мој комшија, Миленко Берић, он је доктор за лимарију“, додаје поносни власник „тристаћа“.

Ако се вози брзо, објашњава Радован, његов „тристаћ“ онда троши много горива. Када је био нов, на отвореном путу је трошио око осам литара бензина, а сада троши око девет, али у граду уме да потроши и до 12, 13 литара, но тај проблем је решен тако што му је уграђен плин.

Рачин „љубимац“ је прешао око 350.000 километара и верује да ће га служити док год он буде могао да вози. Сматра да је за кола најважније да буду гаражирана. А ако у ове зимске дане има проблема са паљењем, то реши на прост начин. Подигне хаубу, узме чекић и удари у два три одређена места и „тристаћ“ пали, каже у шали, а можда и озбиљно, зрењанински Флојд.