Биљана прави Мирослављево јеванђеље, али на свој начин

Биљану смо упознали када се тек упустила у подухват да извезе слово по слово Мирослављевог јеванђеља. Тада нам је рекла да јој је за то потребно 13 година рада. Три године касније, екипа РТС-а поново ју је посетила, а уместо почетних страница ближи се тридесетој.

„Ујутру када се пробудим, мени то већ стоји на столу и ја одмах крећем да радим. Онда долазе кућни послови који треба да се обаве и у поподневним сатима када се све смири, када је све поспремљено по кући и када сам ја апсолутно растерећена од свих других обавеза, ја настављам да радим до дубоко у ноћ“, објашњава рестаураторка народних ношњи и уметница Биљана Ећимовић Баркузу.

Само за прву страницу књиге из 12. века било јој је потребно око 300 сати. Временом се увежбала па посао иде брже, али упркос томе не може да извезе више од две странице месечно.

„Проблем је једино јер су та слова црна, што је то тамно и што апсолутно тражи дневну светлост“, каже Биљана.

Најзначајнију ћириличну књигу и даље везе сама. Помоћ не прихвата јер би се, како каже, стил веза разликовао.

„Ту не сме много да се одступа, текст мора да буде адекватан и идентичан ономе у Мирослављевом јеванђељу“, наводи рестаураторка.

Биљана је и експерт Унесковог тима за рестаурацију народних ношњи, пише калиграфију, а везе од детињства. Сва ова знања помогла су јој у изради Мирослављевог јеванђеља.

„Сад сам већ видела начин како да држим ђерђеф, да ли да слова држим усправно или хоризонтално, тако да сам већ навикла на неки темпо и на неки положај и иде, иде јако лепо“, истиче Биљана.

Нико се до сада није упустио у авантуру да извезе Мирослављево јеванђеље. На питање да ли је демотивише то што зна да је чека још 10 година рада, има спреман одговор.

„Не, не, апсолутно ме не демотивише ништа да то треба годинама радити, чак ми даје снагу и вољу и жељу да завршим, јер ако бих ја отишла са овог света, ја не знам ко би ово завршио“, каже ова београдска уметница.

Хиландар је својевремено Обреновићима поклонио оригинал Мирослављевог јеванђеља, које се данас налази у Народном музеју. Жеља јој је да извезену књигу врати на Свету гору.

„Чак сам пре два лета отишла до Уранополиса да видим тај бродић у који жене могу да уђу и приђу најближе Светој гори. Једноставно видела сам ту и замислила како ће моје јеванђеље једног дана бити предато неком од монаха“, каже Биљана.

Вез јеванђеља је, каже, трка са временом. Али верује да ће успети у својој пензионерској мисији и да ће је здравље послужити да извезе 362 стране колико броји ова књига.