Последња ледена површина на Гренланду почела да пуца

Део леденог брега на северној обали Гренланда познат као „последња ледена површина“, дебљине готово четири метра, почео је да пуца.

На овом подручју Арктика налази се, наиме, најстарији и најгушћи лед у том региону који је, све досад, одолевао ефектима климатских промена.

Док пуцање морског леда у овом делу Арктика није никада у прошлости било документовано, ове године се према изјавама стручњака то догодило чак два пута због топлих ветрова и веома високих температура, пише лондонски Гардијан.

Пре него што се сам, без било какве подршке, хрватски фоторепортер и путописац Давор Ростухар 2016. године упутио у освајање Јужног пола, који је и освојио јануара ове године, у неколико наврата је боравио на Гренланду, где је био сведок поблема које на том подручју изазивају климатске промене.

„На крајњем северу Гренланда живе последњи Ескими који су ловци, по мору лове рибе и китове из кајака. Њихов је живот везан уз море. А топљење леда раздваја породице, утиче на њихова путовања јер је морски лед за њих попут ауто-пута, али утиче и на понашање животиња. Стога се догађа да поларни медведи који живе уз обалу долазе у село и нападају људе и децу јер немају више хране, а и топљење леда утиче на ерозију обале“, навео је Ростухар.

Објашњава да се мења и циркулација океана па долази до миграције риба и китова. За морски лед каже да је специфичан. Реч је о морској кори која на Гренланду зими буде дебљине и више од два метра, а лети се топи.

Међутим, пре су зиме дуже трајале па се лед не би отопио и тако су настајали чврсти ледени брегови вишегодишњег леда који је изнова преживљавао лето. Сада се тај лед тањи, пуца и топи.

„На Арктику није мање леда него је мање вишегодишњег леда“, објашњава Ростухар.

Други стручњаци на друштвеним мрежама феномен су назвали „застрашујућим“ јер се лед на Арктику незаустављиво и све брже топи као резултат климатских промена.

Количина морског леда наставила је да опада почетком лета, а стручњаци верују да ће почетком септембра бити најнижа у последњих 40 година, откако и постоје мерења.

„Током две седмице у августу количина леда пала је на око 65.000 квадратних километара, нешто више од просека у периоду од 1981. до 2010. године који је тада био 57.000 квадратних километара“, саопштио је Национални центар за податке о снегу и леду, а НАСА је недавно навела у саопштењу да је максимална количина морског леда ове године поновно рекордно ниска након три узастопна рекордно ниска мерења из 2015, 2016. и 2017, пренео је загребачки Јутарњи лист.

број коментара 2 Пошаљи коментар
(петак, 24. авг 2018, 18:40) - anonymous [нерегистровани]

Vjecnost nikom nije cilj...

Zivot je sam sebi cilj.
A prezivljavanje nasa zelja da se odrzimo.

(четвртак, 23. авг 2018, 22:12) - anonymous [нерегистровани]

samo je promjena vjecita. ..

.....