„Вог“ о Храму Светог Саве – источноевропска Sagrada Família

На прилазу Београду, Храм Светог Саве избија са врха врачарског брда као драгуљ града. Његова грандиозно бела мермерна и гранитна фасада наткровљена бакарном куполом садржи тајну – унутрашњост другог по величини православног храма на свету углавном је недовршена. Слично као и светски позната Саграда фамилија у Барселони, београдски Храм Светог Саве вечити је „рад у току“, који се налази у разним фазама градње више од стотину година, пише часопис „Вог“.

План за Храм представљен је 1893. године, на месту где су спаљене мошти првог српског архиепископа. Рођен у краљевској породици крајем 12. века, Растко Немањић се одрекао круне још у младости зарад духовног живота.

Побегао је ноћу на Свету Гору, где је постао монах, добио име Сава и посветио свој живот развоју српске цркве.

Постао је први српски архиепископ, па је зато логично да се Храм Светог Саве, након што су Турци, током српског устанка 1594. године, спалили његове остатке на београдском Врачару, подигне на месту где је остао његов пепео.

Градња Храма почела је 1935. године, 50 година после почетка градње Саграда фамилије (Sagrada Família), око 2.000 километара западно од Београда, а која је била знатно успорена због Шпанског грађанског рата.

Као и у Шпанији, политика и рат успориће градњу Храма. Други светски рат донео је бомбардовање Београда, што немачко што савезничко, а радови су после тога замрли. Током рата, унутрашњост су Немци користили у почетку као паркинг, а касније као складиште.

Србија је после рата постала део СФРЈ, па је и о месту на Врачару предвиђеном за Храм одлучивала нова власт.

„После рата, комунистичке власти нису желеле да врате плац српској цркви 40 година. Искорењивали су православну цркву. Ипак, после 40 година, наш патријарх је добио дозволу да настави градњу. Морао је да пита 88 пута“, каже Младен, радник у Храму.

Радови су коначно настављени 1986. године, после паузе од 35 година. Ентузијазам је био на изузетно високом нивоу. Зидови су врло брзо достигли планирану висину, а 4.000 тона тешка купола подигнута је на врх са унутрашње стране у подухвату који је трајао 40 дана.

Распад Југославије и поновни престанак радова 

СФРЈ се распала, 1991. године градња је поново стала и наредних десет година није настављена.

„Мишљење нашег патријарха Павла било је да је много важније помоћи људима. Имали смо много избеглица и много људи којима је требало помоћи. Зато је одлучио да се поново стане са градњом, па су радови настављени тек 2000. године", објашњава Младен.

Данас се, у Београду, и даље могу видети остаци ратних деведесетих: на многим зградама остале су последице НАТО бомбардовања 1999. године. Међутим, Храм Светог Саве, поштеђен већих оштећења, ближе је завршетку радова него икада раније.

Од 2000. године градња је настављена захваљујући донацијама конзорцијума највећих српских фирми, али и мањом новчаном помоћи обичних људи.

Упркос томе што је спољашњост грађевине завршена 2004. године, ако закорачите један корак у Храм открићете колико још посла остаје да се уради. Унутрашњост и даље личи на бетонску халу, са зидовима од цигала и стубовима.

Галерија у левом делу здања служи као капела, у којој комбинација тренутне и сталне иконографије украшава простор. 

Ипак, у дну беспрекорног мермерног степеништа лежи задивљујућа подземна крипта. Огромна просторија сија од китњастих златних лустера, стаклених мозаика од мурано стакла запањујућих фресака.

Није потребна Гаудијева бујна машта да бисте могли да замислите како ће Храм Светог Саве изгледати након завршетка. Планирано је да унутрашњост буде испуњена комбинацијом мозаика, фресака и рељефима у камену. Очекује се да ће тиму од 90 уметника бити потребно осам година да заврше мозаик површине 17.000 квадратних метара.

Прича о Савином животу добро је позната у српском народу.

„Ко би одлучио да се одрекне права на власт и изабере живот молитве и службе. За српски народ, он је заиста највећи. Није тражио да то буде, али Божји план је био другачији“, каже Младен.

Прича о Храму Светог Саве, после више од века, приводи се крају. Подсећа на српску бајку, закључак је текста у Вогу.

број коментара 20 Пошаљи коментар
(петак, 03. нов 2017, 18:00) - anonymous proximus [нерегистровани]

e!

Apsolutno si u pravu. Dodao bih da je u mentalitetu naseg naroda da je uvek bolje i lepse nesto tudje nego ono sto je nase, ali da ne zaboravim da dodam jos jednu stvar te dve gradjevine su neuporedive po svojoj nameni i po stilu gradnje osim po tome sto se grade dugi niz godina i za sta se vezuje autor teksta.. A ovome sto na njega hram ne ostavlja utisak mogu da porucim da namena hrama je iskljucivo u verske svrhe, da ljudi mogu da se okupe pomole zajednicki Bogu, da slave svoje svece i postuju tradiciju, i crkva, hram, manastir svojim unutrasnjim i svojim spoljasnjim izgledom nikoga ne treba da impresioniraju svojom monumentalnoscu, detaljima njihova namena je prevashodno duhovna, to da li je optocena zlatom i dragim kamenom je nista vise ne uzdize od neke crkvice napravljene od drveta jer i jedna i druga treba da nas duhovno oplemene, povezu sa Bogom i sa te strane one su isto. Hram me licno fascinira i jedva cekam dan da se dovede svojoj nameni iako on vec sad moze da sluzi svojoj svrsi, ali ne onim sto vidimo mozaikom, zlatom, i sl. vec onim sto on nosi u duhovnom smislu, svetitelju kojem je posvecen, vezm izmedju proslosti i sadasnjosti, onim sto ce ostaviti za buducnost. Mi smo ti koji imaju prilike da njegovom izgradnjom ostavimo nesto sto ce trajati vekovima, i ocemu ce se govoriti, kao sto su to nekada imali prilike da vide izgradnjom Hilandara, Decana, Pecke ptrijasije, Studenice... e zato prijatelju sam ja opcinjen njegovom izgradnjom, a ne izgradnjom WTC, Burdz kalifom i slicnim gradjevinama koje su sa aspekta ljudskih mogucnosti monumentalne i za\svako postovanje ali se ja tome ne mogu diviti istim zarom kao nasem hramu...

(петак, 03. нов 2017, 15:02) - anonymous [нерегистровани]

@Cista nebuloza

Ti prijatelju tesko da si se ikada nasao ispred hrama Svetog Save, a kamoli usao unutra. Hram svetog Save si video iskljucivo na slikama. Da bi nesto mogao da "usporedis", morao bi da to posetis, mada i u tom slucaju bi te pri oceni vodila netrpeljivost i mrznja, a ne objektivnost jer se po recniku vidi da pises iz "susjedstva". Treba biti covek pre svega i postovati tudje, cak i kada to ne volis.

(петак, 03. нов 2017, 14:17) - Igor Karakljajic [нерегистровани]

Cista nebuloza

Estetski usporediti Sagradu familju i hram Svetog Save je vredjanje zdravog razuma! Kao ni "Marakana" nikako ne moze da se usporedi sa Santiago Bernabeuom.. to su dva razlicita koncepta, dve zemlje dva naroda u dva razlicita perioda.. znaci jabuke i banane! Ja kad sam prvi put ulazio u hram Svetog Save pomislio sam da sam pogresio ili da su me prevarili a kad sam prvi put stao ispred Sagrade Familje ostao sam frapiran estetikom i detaljima.. Srbi stvarno znamo da bujno preterujemo u nekim stvarima..

(петак, 03. нов 2017, 12:01) - anonymous [нерегистровани]

РЕ: храм

С тим сто Гауди није живео 100 година.

(петак, 03. нов 2017, 11:56) - anonymous [нерегистровани]

Replika

Siromashan narod jeste narod bez religije koji svoje i tudje zivote baca zarad sticanja para.

(петак, 03. нов 2017, 11:09) - anonymous [нерегистровани]

re: Hram

Da, ali ni Srbi nisu Spanci, niti Srbija Spanija, Ko je to Spance i Spaniju ikad ugnjetavao i kolonizovao sa strane(naprotiv), pogotovo posljednjih 100 godina?

(петак, 03. нов 2017, 10:25) - dorcolac. [нерегистровани]

Lalo...

...Hvala sto ste nas oslobodili od turskih "cizama",aaah sta bi mi bez vas.

(четвртак, 02. нов 2017, 23:04) - Vojska i religija, [нерегистровани]

je čisto bacanje para,

siromašnih naroda!

(четвртак, 02. нов 2017, 18:33) - anonymous [нерегистровани]

Hram

Hram je lep ali spoljasnji izgled je mogao biti jos lepsi.. Krvo hrama je mogao da se lepse uradi sa vise detalja.. Fasada hrama je mogla imati vise tonova . Inace unutrasnjost hrama jos nije zavrsena ali se nadam da ce da srede unutrasnjost puno bolje nego spoljasnji deo..

(четвртак, 02. нов 2017, 18:11) - anonymous

Vogue

With current Russian backing for the interior design, it’s likely that the St. Sava Temple will beat its Spanish counterpart to the finish line—the latter estimates its own completion for the first third of the 21st century but makes no promises.