Аја Софија – музеј или џамија?

Све је више знакова који указују да ће Аја Софија, која је тренутно музеј, једног дана поново бити коришћена као џамија. У току рамазана су другу годину заредом у Аја Софији учени делови Курана. Управа за верске послове Републике Турске (Дијанет) је другу годину заредом у Аја Софији у току рамазана организовала заједничко обављање молитава у учење Курана. Молитве и учење преносиле су телевизије уживо. Иначе, Аја Софија се већ више од 80 година користи као музеј.

Оштре критике због верског обреда и учења Курана у Аја Софији упутила је грчка влада. „Аја Софија је на листи Светске културне баштине Унеска“, наводи се у саопштењу Министарства спољних послова Грчке. „Покушај да се учењем Курана Аја Софија поново претвори у џамију, представља увреду за међународну заједницу која би због тога требало да реагује.“ Узнемиреност је исказала и Конференција европских цркава (КЕК).

Турске националистичке групе већ дуго покушавају да музеј поново претворе у џамију, не осврћући се на богату историју те грађевине. Аја Софија је изграђена 537. године у доба византијског цара Јустинијана. Скоро хиљаду година коришћена је као црква, све док Мехмед II 1453. године није освојио тадашњи Константинопољ и Аја Софију претворио у џамију. Након тога су уз објекат саграђена четири минарета, као и четири стуба који носе куполу пречника 32 метра на висини од 65 метара.

Културни шок Републике

Објекат је од тада скоро 500 година побожним муслиманима служио за обављање верских обреда. Мустафа Кемал Ататурк, оснивач Турске Републике, 1935. године је наредио да се Аја Софија претвори у музеј што је био симбол тога колико је одлучан да Турску претвори у секуларну државу. У том циљу он је такође укинуо и највише верске и политичке институције ислама – калифат и султанат.

Ататурк никада није крио да своје сународнике жели да одвоји од религије. Он је говорио да је ислам удаљио Турке од њиховог изворног идентитета. „У таквим околностима, турска нација личила је на оне који су Куран учили напамет, а да нису разумели и једну једину реч.“

Меланхолија и злоупотребе

Жеља да се врати на ислам, што у екстремној варијанти подразумева чак и поновно увођење калифата, одавно је постала играчка за поткусуривање политичких странака у Турској. Дискусију о Аја Софији најпре су започеле ултранационалистичке групе. Њих је следила и десно оријентисана Странка националног покрета (МХП). Та партија, слично као и странка председника Ердогана (АКП), бори се за наклоност конзервативних бирача.

Турска национална студентска унија је 2014. године организовала потписивање петиције о томе да се Аја Софија поново користи као џамија. Акција је окончана 29. маја 2014. године, на дан обележавања годишњице освајања Константинопоља. Тим поводом, тадашњи политичар АКП и заменик премијера Булент Аринц изјавио је: „Гледамо на тужну Аја Софију и молимо Бога да не буде далеко тај дан када ће се она поново смејати.“ Порука гласи: Аја Софија ће се поново смејати тек када поново буде џамија.

И удружење младих из Анадолије већ неколико година се залаже да Аја Софија поново постане џамија. Председник те организације Али Угур Булут је у интервјуу који је у јуну 2014. године дао магазину Шпигл рекао да та „грађевина није само симбол Истанбула, већ и „симбол муслиманског освајања Костантинопоља“ 1453. године. „Сматрам да је наш задатак да чувамо исламско наслеђе. Аја Софија мора поново да постане џамија.“

Празнина у џамијама

Странка турског председника Ердогана (АКП) оштро је реаговала на критике Грчке због учења Курана у Аја Софији. „Уместо да се турском народу честита рамазан и 'одабрана ноћ', грчко Министарство спољних послова одлучило се да унакази учење Курана и езана (позив на молитву)“, одговара се у саопштењу турског Министарства спољних послова.

АКП није увек заступала такав став. Њен председавајући, председник државе Ердоган, пре неколико година имао је о том питању сасвим другачије мишљење. Он је тада рекао да би они који захтевају да Аја Софија поново постане џамија најпре требало да виде како да верницима напуне друге џамије у Истанбулу.

број коментара 20 Пошаљи коментар
(среда, 21. феб 2018, 06:51) - anonymous [нерегистровани]

Alija

Postovani ti ne poznajes ni blizu istoriju a o vizantiji da ne komentarisem selo divic kod zvornika srusena je dzamija i napravljena je crkva na temeljima dzamije i takvih slucajeva ima jos ovaj spominjem samo jer je to moje mjesto nemam nista protiv crkve gdje zive hriscani a u divicu nema ni jednog samo budi realan

(четвртак, 29. јун 2017, 13:58) - anonymous [нерегистровани]

status quo

Postovani u Turskoj prema poslednjim popisima, na celokupnoj teritoriji, zivi malo preko 2000 pravoslavnih Grka a u samom Istambulu malo vise od 1000 i imaju 4 bogomolje sto je vise nego dovoljno.Primera radi Beograd sa preko milion pravoslavnih nije u stanju 4 puta godisnje da potpuno ispuni hram koji je otprilike istih dimenzija kao Aja Sofija, tako da bi najbolje bilo da ostane muzej ali da se nastave radovi na otklanjanju maltera nanesenog preko mozaika

(среда, 28. јун 2017, 13:28) - anonymous [нерегистровани]

@A zasto Grci.

Boze koji komentar ,da li ces tako isto da kazes i za nase svetinje na KiM "a zasto Srbi".

(среда, 28. јун 2017, 11:33) - anonymous [нерегистровани]

Ух...

"Шта хоће Грчка"?! Тако ћете сутра рећи да не може Србија да издужује свој врат и коментарише шта може а шта не може да буде на Косову са њеним манастирима. Уби нас не знање...

(среда, 28. јун 2017, 11:33) - anonymous [нерегистровани]

Danak u krvi

Pa da su Grci vladali Turskom toliko godina i radili to što su radili Turci njima, u Turskoj ne bi bilo ni jedne crkve.

(среда, 28. јун 2017, 09:57) - Vlajko [нерегистровани]

Ataturk

Odrekoše se Ataturka i njegovog kursa koji je Tursku uveo u jedan savremen svet. Džaba im što mu drže slike svuda kada su zaboravili zašta se on zalagao i gde je video Tursku u perspektivi.

(среда, 28. јун 2017, 09:57) - slavko [нерегистровани]

Na Balkanu

živi oko 12 milijuna Turaka od toga 11,5 milijuna u zapadnom Istanbulu i preostalom delu europske Turske. Dakle na Balkanu ima više Turaka nego Grka. I svaki dan ih je više.

(среда, 28. јун 2017, 09:41) - anonymous [нерегистровани]

@A zasto (ne) Grci

Neka Srbija neku dzamju "pretvori" u crkvu pa bi vidili da li bi bilo reakcije Turske i sire. Ili bi to bili "nasi" unutrasnji vjeski poslovi. Nego to je muslimanska specijalnost graditi vjerske objekte na "tudjim" od Delhija, preko Jerusalema pa do Balkana.

(среда, 28. јун 2017, 09:13) - anonymous [нерегистровани]

Tolerancija

Poštovani, Grčka ima apsolutno pravo da reaguje tako. Aja Sofija je Vizantijska, odnosno Grčka crkva. Zamislite samo da se u nekoj hrišćanskoj zemlji džamija pretvori u crkvu, nastao bi haos. Dok je obrnutih slučajeva, koliko god želite. Razmislite o tome. Hvala...

(среда, 28. јун 2017, 07:39) - anonymous [нерегистровани]

Kako a zašto Grci?

Pitanje "a zašto Grci" je isto kada bi neko kazao za Kosovo "a zašto Srbi".