У чему највише уживају хедонисти?

Резач за шаргарепу и штипаљку за пршуту не поседује баш свака домаћица. Тај несвакидашњи алат само је део инвентара кухиње аутентичних хедониста. Храна се ту спрема највише пола сата, али се у њој ужива доста дуже.

„Када причамо о храни, хедонизам најчешће посматрамо кроз мало спорију конзумацију хране. Неком може да буде хедонизам и неки 'фаст фуд' са улице, али прави хедонизам подразумева да седнеш за сто, лагано, да нигде не журиш и једеш са разумевањем", тврди Драган Ђорђевић, председник Асоцијације аутентичних хедониста.

У време када већина једе с ногу, хедонисти се супротстављају томе. Зато се за њих често мисли да су докони и богати људи.

„Ми сматрамо да је свако рођењем хедониста, с тим што неки се пробуде, неки се не пробуде, па их ми будимо. Али ни случајно није за одабране, далеко било, једноставно, није елитизам. Хедонизам је за свакога, свако треба да ужива у свом рођеном животу и најбоље ако може да то подели са неким, за нас је и хедонизам ако успеш да поделиш са неким“, објашњава овај хедониста.

На првом месту воле да деле храну, затим пиће, па чоколаду. Важно им је да храна лепо изгледа. Једу без осећаја кривице и страха од вишка килограма. Немају посебне ритуале, али не допуштају себи грешке.

„Доста често људи не знају да једу са шведског стола, као што примећујете. Како? Тако што натрпају све живо, носе тањир као да ће неко да им однесе храну. Ако сте у било ком пристојном хотелу и ресторану са шведским столом, то не нестане, али људи одмах поређају као да ће да нестане. Штос је да ви у ствари изаберете шта се вама једе од тога, не да узмете од свега по нешто, а неко воли од свега по нешто, па проба док се не онесвести. А ја волим да изаберем неколико ствари и нека је шведски сто још двадесет метара, једем оно што ми се свиђа“, каже Ђорђевић.

Да би уживање било потпуно, хедонисти сматрају да је знање један од важних предуслова. Пре четири године основали су прву Академију хедонистичких вештина у свету. Ту се одржавају часови кувања, прављења коктела, оријенталног плеса, обука о винима, чоколади...

„Ми то зовемо 'мастер клас', где ви за кратко време научите нешто о томе што је ваш хедноизам. На пример коктели – ви нећете постати професионални бармен за сат и по, два, два и по. Не, ви ћете научити четири основне технике о томе како се праве коктели и после можете да се фолирате, да правите код куће, да препознајете, итд“, објашњава Ђорђевић, који је и предавач.

Ипак, предавање о прављењу коктела озбиљно је, бар када погледате учитеља. Попут Антонија Бандераса у филму Десперадо, и он има свој кофер. Само што се у њему не крије оружје већ основни алат који мора да поседује сваки бармен. Након предавања следи полагање испита.

За успешне студенте стиже сертификат, а оно што је важно је да ниједан испит не сме да буде напоран, јер је то супротно начелима хедонизма. Уживање је гарантовано. У то смо се уверили и ми, јер се од гостољубивих хедониста не можете растати. Нарочито ако вас убеде да мало истражите сопствени хедонизам.