Ветеран „Ковин“ - најстарији брод и културно добро Србије

Југословенско речно бродарство наредне године обележиће 155 година постојања. У саставу речне флоте је око 100 пловила међу којим су и три брода која су културно добро под заштитом Републике Србије. Један од њих је „Ковин“, најстарији брод у Србији који спада у ред бродова-ветерана на целом току Дунава.

Изграђен је крајем 19. века као пароброд под именом „Стапар“. Данашње име и погонску вучу добија 1955. године. Пре 10 година на предлог стручњака Музеја науке и технике проглашен је за културно добро Републике Србије.

„Он је једини сачуван брод овог типа путничких бродова, мањих за око 120 путника који су веома били карактеристични за пловидбу рекама Сава, Дунав и Тиса између два светска рата али и касније. Представља историјски бисер Београда и што је најважније још је у функцији, њиме може и данас да се плови“, каже археолошкиња у Музеју науке и технике Гордана Каровић.

Поред бродског звона на Ковину су сачувани и аутентично сидро и крмени уређај. Управљати пловећим музејом посебна је част, каже капетан Петар Антић.

„Овај брод је посебан не само што је музејски примерак већ по бродо-грађевинској конструкцији, има две палубе, оваквих бродова више нема. Ово је шетни брод без кабина, има малу брзину. Данас су бродови брзи, они су хотели на води, ово је једна друга димензија путовања. Једном приликом сам рекао да је возити овај брод као и доручковати с Монализом“, истиче заповедник брода „Ковин“ Петар Анић.

Поред брода „Ковин“, који је пре три године делом реновиран и данас организовано превози путнике, у флоти Југословенског речног бродарства су „Космај“ и „Србија“ који због лошег техничког стања не плове.

„Чекају нека боља времена да уложимо средства у њих да би могли бити доступни свим грађанима Србије. С друге стране, то је историја коју морамо да чувамо и без обзира на сјајну сарадњу с Музејом науке и технике надамо се да ће се једног дана или веома брзо отворити Музеј бродарства који Србија сигурно заслужује“, каже помоћник директора ЈРБ Младен Грујић.

Као део неке будуће музејске поставке поред старих бродова љубитељи наутике могли би да виде и сачуване бродске дневнике, цртеже, бродске карте и мапе.

Остали аутори: Вера Раичевић
број коментара 5 Пошаљи коментар
(петак, 08. јул 2016, 13:45) - plovudbatisom [нерегистровани]

eh...

To je bio Naš brod ludaka sa regate Ilustrovane Politike. Komandni brod.

(петак, 08. јул 2016, 00:35) - Ekskurzija za pamcenje! [нерегистровани]

Pre pedestikusur godina...

putovali smo dva sata autobusom da bismo brodili od Smedereva do Kovina i - nazad!

(четвртак, 07. јул 2016, 23:52) - Vlada [нерегистровани]

Kovinac

Vozio se kao dete tim brodom od Kovina do Smedereva . To je bila redovna linija :-)

(четвртак, 07. јул 2016, 13:49) - Vladimir [нерегистровани]

klima?guma?

Samo se pitam,da li su u renoviranju ucestvovali i neki strucnjaci?Klima uredjaj i gume od automobila sigurno nisu autenticna oprema broda iz 19 veka.Zamislite jedrenjake sa klimama?

(четвртак, 07. јул 2016, 11:16) - prijatelji beogradskog akvatorijuma [нерегистровани]

Prilog o brodu Kovin

Poštovana redakcijo,
Prilogom o brodu Kovin dali ste veliki doprinos, ne samo inicijativi očuvanja kulturno-istorijske baštine našeg rečnog brodarstva, već i razvoju turizma u Beogradu i na tome smo vam neizmerno zahvalni.
Grupa Beograđana