У Београду се ручно праве уникатни бицикли

Уместо метеорологијом и језицима, Љуба и Душанка Вучковић решили су да се баве другим послом - израдом уникатних бицикала.

„На неки начин смо наследили породични посао који је мој таст, Душанкин отац, радио много година и тако смо дошли на идеју да направимо нешто другачије, да дамо неку живу ноту тим бициклима“, објаснио је Љуба који са супругом чини језгро радње „Мој бицикл“.

У овој радњи купац бира све моделе, конструкцију, педале, седишта, гуме, боју. Према речима Душанке Вучковић, реч је о бициклима који су намењени за вожњу по граду, да неко може да оде од куће до посла, са посла у продавницу и да се врати кући.

Поред завршеног Филолошког факултета, Душанка се дуги низ година бавила спољном трговином. Та искуства данас су јој драгоцена.

„Ту се негде преплићу и та знања из економије, Љубина знања из физике, мало дизајна што сам научила радећи посао и искуство мог оца и то се некако све добро укомпоновало и ово је крајњи резултат“, прича Душанка.

У послу им значи интернет и друштвене мреже, путем којих комуницирају са својим клијентима и пласирају бицикле.

„Желимо да када већ ово радимо да заиста поштујемо сваку ситницу да би на крају неко ко седне за тај бицикл био срећан и да ужива у вожњи“, истакла је Душанка. 

Бицикли се све више праве и возе у Србији, највише у Суботици, где му је главни адут добар блатобран.

Можда је време да се окренемо здравијем животу. Вожња бициклом од посла до куће, мање кошта, штити животну средину и поправаља расположење.