„Бог, па кум“ - учили су нас наши стари! Тако смо и очували традицију - испричали су нам Ђенадићи и Илинчићи који су се после 11 година од последњег крштења окупили да обележе велики јубилеј.

„Пошто се ми поштујемо много, само се посећујемо кад је венчање и крштење, тад се видимо и после се не посећујемо, по нашем обичају“, каже Рајко Илинчић из Узвећа.

„Нисмо се видели од 2004. године. Сад су кумови дошли на годишњицу 370 година кумства и да нам потраје још дуго година“, прича Ратомир Ђенадић из Клења.

Све је почело када су се њихови преци, бежећи од турског зулума из Херцеговине, доселили у Мачву. Гајећи успомену на њих, Ђенадићи чувају и осликано породично стабло, да деци лакше објасне корене.

„Ја сам наследио кумство од стрица Рајка, венчао сам кума Драгана и  куму и крстио кума Филипа, имам сина Јанка који ће венчати Филипа и његову децу“, објаснио је Драгорад Илинчић из Узвећа.

Филип Ђенадић већ се радује наставку традиције: „Драго ми је што мој кум има сина који ће мени бити кум и да ће то кумство да траје четири века и више!“

Кум се по обичајима љубазно дочекује и двори и леђа му се не смеју окретати. Препирке нико никада није спомињао!

„По нашој традицији кум улази у кућу кад венчава и крштава. Моја је жеља да што пре дође да се видимо у нашој кући“, нагласио је Радосав Ђенадић.