Сви „понекад” губимо памћење, када је време да потражимо помоћ

Како тело стари, старе и мождане ћелије. Оне имају све мање течности (хемикалија) које су потребне да неурони једни другима шаљу поруке. Али нису сви пропусти у памћењу последица промена у нашим неуронима. Често разлог могу бити умор, анксиозност или расејаност.

Памћење код људи функционише тако да мозак неке ствари заборавља. Ово није мана, већ карактеристика. Одржавање сећања не само да исцрпљује наш метаболизам, већ превише непотребних информација може да успори или омета враћање појединих успомена. Није увек на нама да одлучимо шта је важно, шта треба или не треба запамтити. То за нас ради наш мозак.

Нормално је да заборављамо „селективно” 

Када губитак памћења почне да утиче на наш свакодневни живот настаје проблем. Није проблем ако не можете да се сетите да ли треба да скренете десно или лево, али заборављање зашто сте за воланом и куда сте пошли јесте. Ово су знаци да нешто можда није у реду и да треба потражити помоћ.

Губитак памћења је повезан са старењем и указује на повећан ризик од будуће неуродегенеративне болести као што је деменција. Сваке године, око 10-15 процената људи са благим когнитивним оштећењем добија деменцију.

Осим губитка памћења, могу настати и проблеми са изговором, начином размишљања и доношењем одлука. Дијагноза когнитивног оштећења може бити мач са две оштрице. То потврђује забринутост старијих људи да је њихов губитак памћења страшан и да ће се развити у деменцију.

Студије магнетне резонанције (МРИ) показале су да су области које подржавају сећања нашег просторног окружења прве погођене овом дегенеративном болешћу.

С обзиром на предиктивну везу између опадања способности сналажења и деменције, постоји подстицај да се развију и користе стандардизовани тестови за откривање дијагнозе.

Иако свакодневни пропусти у памћењу нису нешто о чему би требало да бринемо без потребе, важно је потражити професионални савет од свог лекара. Још не постоји лек за Алцхајмерову болест, па је рано откривање болести драгоцено.