Читај ми!

За целијакију не постоји лек, терапија је искључиво безглутенска исхрана

Скоро свака стота особа на свету живи са целијакијом. Шта је прошлост, садашњост, а шта будућност лечења објашњавају др Наташа Драгутиновић, педијатар гастроентеролог, и Весна Павков, председница Удружења Србије за целијакију.

Процењује се да у Србији са целијакијом живи око 70.000 људи. Може се манифестовати у свим животним добима, а два пута чешће погађа жене него мушкарце.

У тренутку када је установљено да је узрочник целијакије глутен, онда се тек схватило где се све он налази и где га сигурно нема, и шта је заиста безбедно за пацијенте, наводи др Наташа Драгутиновић.

„У овом тренутку за све пацијенте са целијакијом терапија је безглутенска дијета. А оно што смо данас сви свесни, и ми лекари, као и пацијенти који живе са целијакијом, да је ту дијету данас јако тешко спровести, а ради се на томе да се нови терапијски модалитети уведу. Неки лекови су у фази испитивања и то би требало да буде будућност“, додаје докторка.

На недавно одржаном Симпозијуму о целијакији, Весна Павков наводи да су били у могућности да сазнају нешто више о новим протоколима код дијагностиковања ове болести.

„Нама као Удружењу је било јако важно да се овај симпозијум одржи зато што смо учествовали у овом пројекту кроз који смо научили како се то ради у Европи и да то искуство пренесемо и нашим лекарима“, истиче председница Удружења.

Целијакија је доживотно аутоимуно обољење које примарно захвата гастроинтестинални тракт, али не постоји орган у људском телу који не може бити захваћен, тако да се данас посматра као мултисистемско обољење, напомиње др Драгутиновић.

Због структуре глутена, код оболелих од целијакије не долази до комплетне дигестије глутена у цревима, он пролази слузницу, улази у зид танког црева и ту индукује имуни одговор. Због тог имуног одговора долази пре свега до оштећења слузнице танког црева, али може доћи до оштећења и мозга, и срца, практично сваког органа.

Када се посумња на целијакију најпре се ради анализа на трансглутаминаска антитела узета из крви. Тест се понавља уз анализу још једног броја антитела, а у зависности од њихових нивоа, биће урађена или неће, ендоскопија са биопсијом слузнице танког црева.