Читај ми!

Лекови за смирење – потреба или хир, од чега се смирујемо

Истраживања показују да свака пета особа у нашој земљи повремено или свакодневно узима лекове за смирење. Често смо сами себи и лекари и фармацеути па на своју руку, у зависности од расположења, повећавамо или смањујемо дозу. Сигурно се и због тога Србија налази у врху европских земаља по потрошњи анксиолитика.

Како мали корак у решавању психичке напетости може постати пречица за развој зависности, објаснио је доктор токсикологије Предраг Вукомановић у Јутарњем програму РТС-а.

„То су подаци који треба да забрину, јер 22 одсто грађана Србије конзумира анксиолитике, у народу познате као лекови за смирење. У врху Европе смо по потрошњи ових лекова, у којој се више користе антидепресиви. То се објашњава већом навиком да људи иду код психијатра, што наш народ избегава",рекао је доктор.

Истиче да су грађани Србије 2020. потрошили око 25 милиона евра на лекове из групе анксиолитика.

„После лекова за лечење кардиоваскуларних болести, психоактивне супстанце су најиздаванији лекови. Анксиолитици су саставни део сваке кардиолошке терапије. Треба имати у виду да је Србија у врху Европе по кардиоваскуларним и онколошким пацијентима, који имају породице и пријатеље који брину за њих и развијају неке анксиозне поремећаје", рекао је доктор токсикологије.

Наводи да анксиолитици постоје 62 године и заменили су групу лекова која се називала барбитуратима.Општа препорука за узимање анксиолитика је да се употребљавају под надзором лекара и кратко, око четири недеље, а онда се полако укидају, да не би дошло до зависности.

„Социоекономски услови су један од главних генератора покретања анксиозних поремећаја. Што се тиче наше земље, не треба изгубити из вида и болне деведесете, ратове, санкције, транзиције, које су акумулирале стрес који осећамо и дан данас. Када млади људи узимају анксиолитике, код њих се развија брза толеранција која повећава дозе и узимање нових лекова", закључио је доктор токсикологије Предраг Вукомановић.