Читај ми!

Сида данас - са њом се уз терапију дуго живи, али брине незаинтересованост за тестирање

Код 152 особе дијагностикована је ове године ХИВ инфекција, што је за четвртину више у односу на исти период прошле године. Свака трећа особа има од 20 до 29 година, већина су мушкарци. Стручњаци, на Светски дан борбе против сиде, први децембар, поручују да је од пресудног значаја рана дијагностика, односно тестирање.

Доктори кажу да их радује већи број тестираних, како статистике говоре, јер је тако омогућено раније почети са третманима. „На тај начин, када се дијагностикује, упућују се на лечење, иду на професионалну терапију и онда они обезбеђују да не оболе и умру од АИДС-а и да не преносе ХИВ на друге особе", рекла је у Јутарњем програму примаријус Данијела Симић, епидемиолог Института за јавно здравље „Милан Јовановић Батут".

Ове године је шест особа преминуло од ове болести. Прошле године - 49 оболелих од АИДС-а и 14 умрлих. Стручњаци поручују да - можемо боље, због чега је најважнија рана дијагностика.

Када од момента инфекције па до дијагностике прође дуг период, који се некада мери и годинама, имунитет је нарушен, па се у том случају пацијенти, који се нису тестирали, јаве у фази интензивног оболења.

Организације које се баве подршком оболелима од АИДС-а и спроводе програме у том смислу, прилагодиле су се пандемији и, како наводе, проналазиле су нове начине да помогну у измењеним околностима.

„Направили смо апликацију која се зове Мур, која је доступна на обе платформе- андроид и ИОС, коју може свако да скине и анонимна је. Криптована је и не остављају се лични подаци... Отвара се мапа Србије где могу да се нађу свих осам пружаоца услуга па особа може да одабере и организацију и саветника", испричао је Горан Радисављевић директор организације Тимочки омладински центар, која са другим организацијама грађана координира и спроводи програме за борбу против ХИВ-а.

Скоро 90 одсто инфицираних су младе особе од 20 до 49 година.

Радосављевић зато упућује на важност сигурних сексуалних контаката, односно на заштиту и додаје да је важно да особа која сматра да јеимала ризичан контакт, о томе обавести здравствену институцију или неко од организација, да се тестира и утврди свој статус, јер ако се раније открије инфекција - терапија је ефективнија.

„Када се на време открије, она може да доживи дубоку старост, са терапијом, ми можемо да доживимо дубоку старост. Та особа, уколико редовно посећује лекара, и има редовне контроле са инфектолозима, та особа не може да преноси ХИВ другима", рекао је Радосављевић.
Глобални циљ је да се инфекција узрокована ХИВ-ом елиминише као здравствени проблем до 2030. године.

Амбициозни глобални циљ 

„Поента је да буде мање од 400.000 нових инфекција у свету. То је јако амбициозан циљ, иако имамо осам година, и делује да је брзо остварив - није. Успорило се, људи се не тестирају довољно, не процењују ризике, не дијагностикују се на време, а чак и они који имају дијагнозу - не укључују се на терапије... На тај начин, нисмо постигли оно што смо желели, да спречимо пренос, оболевање и умирање. Прошле године на глобалном нивоу је било 1,5 милиона новх инфекција, а треба стићи до оних 400.000", истакла је др Симић, поново позивајући на масовније тестирање.

Процена за нашу земљу је да макар 550 људи сада не зна да је инфицирано. Лекови су доступни и људи који су инфицирани имају их на располагању, а чека се на увођење још три нова лека, како би терапије биле оптималне.

Докторка Симић је нагласила и да постоје лекови који су својеврсна превентива али искључиво у по посебној процедури.

Прва организација која се бави оболелима од сиде је почела да ради 1991. године, а како каже Горан Радосављевић, и даље постоје одређене предрасуде и дилеме, указујући на важност школског образовања, али и знања које се стиче у породици, када је реч о сексуално преносивим болестима.