Читај ми!

Време је за боље расположење

Крај годишњег одмора, нерешени послови или породични односи, велике врућине, променљиво време – све то утиче на наше расположење. Шта може да га поправи саветују др Александра Дутина, психијатар, и др Верослава Станковић, специјалиста исхране.

Фактори који утичу на наше расположење углавном зависе од неких наших индивидуалних околности, али генерално гледано, с обзиром на то да је у претходном периоду био велики талас врућина, као и промена времена која је уследила, све то је утицало на расположење целе популације, наводи др Александра Дутина, психијатар на Клиници „Др Лаза Лазаревић“.

„Приближава се крај лета, враћамо се неким свакодневним стварима, послу, деца крећу у школу, и све то на неки начин асоцира на неке завршетке и повратак у свакодневицу. Наравно, ту је и вест да је у току седми талас пандемије, што све доприноси да се не осећамо добро“, додаје др Александра Дутина.

Расположење може да нам поквари и храна, посебно тешка храна која за ово доба године и није препоручљива – пржено, поховано месо, зрели сиреви – напомиње специјалиста исхране, др Верослава Станковић.

„У ово доба године најбоље је користити што више поврћа и воћа што ће нам сигурно поправити расположење јер садрже све нутријенте који и те како утичу на хормоне који утичу на боље расположење“, додаје др Станковић.

Како да се са одмора не вратимо уморни

Да ли ћемо се са одмора вратити одморни или не зависи пре свега од тога колико дуго нам је одмор трајао, да ли смо успели да се одморимо онолико колико нам је било потребно, да ли су се дешавале неке непланиране околности током одмора, али зависи и од тога где се враћамо. Да ли је то посао који волимо и којим смо задовољни, на који желимо да се вратимо што пре, или смо незадовољни, имамо проблеме и очекујемо да ће нам када се вратимо бити тешко.

„Зато је важно да пре повратка направимо неку припрему дан, два пре повратка на посао. Да проведемо време у кући, да се одмарамо, да покушамо да будемо смирени. А када се вратимо на посао, важно је да се претерано не затрпамо обавезама, већ да постепено преузимамо посао. Просто, да не очекујемо од себе да ћемо одмах да радимо све одједном и опет себе доведемо у неко прегоревање и замор“, саветује Дутина.

Како бисмо повећали ниво серотонина и допамина, хормона среће, првог радног дана за доручак можемо појести једно кувано јаје, јер протеини подстичу синтезу ових хормона. Или направити намаз од авокада који је богат омега три масним киселинама. Затим нешто од млечних производа, блажих, као на пример кисело млеко, које ће такође довести до повећања хормона среће, саветује др Станковић.

„Могу и овсене пахуљице као извор сложених угљених хидрата који ће полако да се ослобађају у току дана, да нам одржавају енергију. Комбинација протеина и незасићених масти може да нам одржи добро расположење и да нам дају почетну енергију и елан за први радни дан", напомиње докторка.

Високе температуре не пријају никоме. Код свих се јавља раздражљивост, нервоза, проблеми са спавањем, концентрацијом, јавља се хронични умор. Код пацијената који имају хроничну психијатријску терапију такође се јављају промене расположење током врелих летњих дана.

Храна која ће нам помоћи да лакше пребродимо врућине је лагана салата, краставац, парадајз, паприка, мање количине бостана, саветује специјалиста исхране, др Верослава Станковић.