Проф. Дилигенски: Депресија ће постати други узрок разбољевања у свету

Све више младих и адолесцената се осећа депресивно, тескобо и усамљено и потребан им је неки облик психолошке помоћи. Онлајн настава, ограничење кретања и мање дружења са вршњацима натерало је младе да још више времена проводе на интернету.

Проф. др Владимир Дилигенски, неуропсихијатар, начелник Одељења за клиничку психијатрију Клиничко болничког центра „Драгиша Мишовић“, напомиње да хиперсензитивне особе, анксиозне и депресивне бурније реагују на топло време и на сваку промену времена. Штавише, као да имају предиспозицију да предвиде када ће доћи до промене времена.

„Неки наши пацијенти знају да кажу, 'прексутра ће киша', јер већ два дана унапред осећају то. То су ти, такозвани феромони или неки весници који стижу из центара где се мења време до самог пацијента и дају му информацију да ће се променити временске прилике. Наравно, много бурније реагују на врућину, тако да је најбоље остати код куће, у расхлађеној просторији, узимати доста течности и сачекати да прође“, додаје професор.

Погоршање општег менталног здравља последица пандемије

Пандемија коронавируса је значајно утицала на ментално здравље људи зато што је дуго трајала, али и зато што не знамо да ли смо са њом уопште завршили. Изолација је највећи проблем за људско биће. Познато је да је највећа казна изолација, а тако нешто се нама колективно догодило и то се јако тешко подноси.

„Посебно јако тешко подносе стари људи. Млађи се још некако и сналазе, али старији телесно бивају више болесни због усамљености. Јенда моја пацијенткиња каже да је њена дијагноза усамљеност, јер јој нико не окрене цео дан телефон, тако да нема коме ни добар дан да каже, пошто живи сама“, напомиње гост Јутарњег програма.

Један од проблема које је донео ковид је и осећање хроничног замора, које није само психолошки, већ и телесни симптом који траје месецима, чак и годинама после прележаног ковида.

Поред тога, присутан је и пострауматски стресни синдром јер смо сви преживели нешто непријатно и нешто јако мучно и тешко, што је дуго трајало. Тако да је и то оставило последице, првенствено у облику анксиозности и депресивности, као и поремећају спавања.

Најгоре су прошли они који имају предиспозицју за опсесивно-компулзивни синдром, додаје професор Дилигенски.

Комуникација преко интернета није довољна

„Млади пак, имају проблем због смањене могућности комуникације. Комуникација само преко интернета је оскудна, неправилна, нефизиолошка и доводи до неке врсте отуђења. Онда су изненађења велика када се вратимо у реалност и када крене права комуникација са људима“, наглашава неуропсихијатар.

Последњих година, млади и адолесценти се чешће обраћају за помоћ психијатрима, али још увек постоји тај проблем стигме да је посета психијатру нешто лоше.

Младима је проблем и што су у периоду одрастања када траже себе, а могућности су много мање него некада. И стопа суицида код младих је у порасту зато што они промптно реагују на проблеме које не могу да реше.

Родитељи би требало да обрате пажњу уколико се дете самовољно повлачи у изолацију и одбија да се дружи. Изолација за собом вуче и лоше расположење, несаницу и мењају ноћ за дан.

„Стиже нас, нажалост, то време када ће депресија бити узрок број два разбољевања у свету. У Сједињеним Америчким Државама троше 33 милијарде долара годишње за лечење депресије“, напомиње професор др Владимир Дилигенски.