Ко сме да намешта атлас – први пршљен кичменог стуба

Више јавно тужилаштво истражује случај педесетосмогодишњег Милана Ђ., који је приватно био на третману код хиропрактичара ради намештања првог вратног пршљења – атласа.

Након третмана, према писању медија, он се укочио, и није могао да се креће. Пребачен је на Институт Бањица где му је констатована фрактура, због које је остао непокретан. Уведен је у вештачку кому, и после неколико месеци у таквом стању преминуо је 9. јула. Тужилаштво је дало налог за обдукцију.

„Атлас је први пршљен кичменог стуба и врло је опасно бавити се манипулацијом атласа. Сваки пршљен може у једном тренутку живота да се помери и изађе из лежишта. То је просто ствар старења, разних повреда, када попусте лигаменти, али свакако да манипулација није први начин лечења тих стања“, наглашава докторка Томановић Вујадиновић.

Јако је опасно обављати такве интервенције, а доктор који то обавља мора да има велико искуство и стручност, додаје докторка.

„Нисам сигурна да би се и наши неурохирурзи тако лако усудили да се упусте у хируршке интервенције на атласу, зато што је ту продужена мождина, део централног нервног система који заправо управља центрима од виталног значаја – центрима за дисање, регулисање крвног притиска и рада срца и тако даље“, напомиње саговорница Ане Стаменковић.

Хиропракса је вид алтернативне медицине

Само један неправилан и погрешан покрет може да доведе и до фаталних исхода, као што је поменути случај. А хиропракса спада у вид алтернативне и комплементарне медицине, истиче докторка.

У свету је то призната метода, али није интегрисана у конвенционалну здравствену заштиту, не само код нас, већ и у свету. Још се раде бројна научна истраживања да се докаже да ли те методе могу да се уврсте у конвенционалну медицинску праксу.

„Свако од нас, сваког тренутка преко интернета може да уђе у Службени гласник из 2020. године у коме постоји правилник којим је регулисано како се користе комплементарне методе. Наш закон прихвата 12 комплементарних метода које спадају у домен алтернативне медицине. Али у свету то могу да раде само здравствени радници који су завршили посебне факултете“, каже докторка.

Рецимо за остеопатију која је такође једна од алтернативних метода, мора да се прође настава у трајању од 400 часова едукације, плус 200 часова праксе.

„На људе мора да се апелује да не смеју да се усуде да оду на вид лечења алтернативном медицином уколико та ординација или доктор немају дозволу Министарства здравља. А да би се добила та дозвола, мора да постоји велика стручност и да се прођу високи критеријуми да би уопште неко могао да се бави тиме“, закључује др Сања Томановић Вујадиновић.

Озбиљне повреде се јављају и током лета

Током лета смо много више активни, али и неопрезни због тога што смо несвесни свих опасности, тако да много чешће долази до повреда које онда треба на одговарајући начин санирати.

Доктор Горан Милојковић, физијатар, гостујући у Јутарњем програму наглашава да је јако важно да се добро припремимо пре него што кренемо са повећаном физичком активношћу и да посебно обратимо пажњу на врат, нарочито пре скакања у воду.

„Свако скакање на главу у воду, чак и на ноге, јесте повреда. Вода није бетон, наравно, али када скачемо, а посебно када нисмо припремљени, може доћи до наглог покрета који може бити смртоносан“, напомиње физијатар.