Опасност вреба из шерпе, колико је опасно посуђе које користимо

У разговору за Магазин на првом Радио Београда 1, она објашњава да се некада користио тефлон на бази хемикалије са ознаком PFOA, која је касније забрањена.

На сваком тефлонском производу сада пише PFOA free. У новије време за тефлонске премазе се користи хемикалија политетрафлуороетилен (PTFE), али наша саговорница упозорава да је то и даље врста тефлона и да је треба избегавати. Ко поседује такво посуђе мора бити пажљив и обавезно да га избаци из употребе ако је оштећено.

Све већи број домаћица, па и професионалних кувара користи силиконске калупе и прибор. Јелена Милић наглашава да силикон није опасан, ако се производи одговорно, а то значи да мора да се темперира у току производње како би се ослободиле све токсичне материје, пре додира са храном.

Зато би, за сваки случај, пре прве употребе, требало грејати силиконске посуде на 200 степени, четири сата, отворити прозор да се добро проветрава и након тога се могу безбедно користити.

У последње време популарно је и керамичко посуђе. Ако је права керамика онда то спада у безбедније алтернативе, попут стакленог, односно ватросталног, ливеног, тучаног посуђа или посуђа од инокса.

Ако је реч само о премазу, он се понаша као и други. Временом спада и завршава у храни коју једемо, па такође представља ризик, каже научна сарадница Института за хемију, технологију и металургију. Она упозорава и на све чешћу употребу микроталасне рерне.

„У њу иде керамичко или стаклено посуђе. Пластика се не сме стављати јер се она не понаша добро кад се загрева, нити када се у њу ставља врућа, масна или кисела храна“, напомиње Милићева.

Посуђе се не купује сваки дан, па би зато требало да се мало потрудимо. Препорука је да се користи апликација Scan For Chem. Помоћу ње може да се пошаље захтев произвођачу, дистрибутеру или увознику са питањем да ли производ садржи потенцијално опасне супстанце. Законска је обавеза да се на њега одговори.

„Контрола посуђа на нашем тржишту, како увозног, тако и домаћег, регулисана је Законом о предметима опште употребе. Предвиђен је годишњи надзор и он се обавља, али је под знаком питања да ли је тај мониторинг довољан да покрије цело тржиште“, закључује Јелена Милић.