Читај ми!

Трошимо два до три пута више лекова за смирење у поређењу са земљама Европске уније

Страх, узнемиреност, стрепња, стрес - све то смо осећали у претходне две године. У нади да ће решити тренутни проблем или макар ублажити, многи су посезали за лековима за смирење. Професор др Jанко Самарџић из Института за фармакологију Медицинског факултета открива колико смо их пили?

Институт за фармакологију Медицинског факултета који прати потрошњу лекова на нивоу целе Србије, установио је да је потрошња анксиолитика, седатива и хипнотика, односно лекови за терапију несанице, значајно порасла током пандемијског периода.

„Нешто више је било 2020, прве пандемијске године, затим 2021. године мало мање, али у просеку, пораст износи око 25 одсто. То је проблематично с апекта што смо ми и пре пандемије имали изузетно високе индексе потрошње и употребе ових лекова, тако да нас тих додатних 25 посто доводи у једну забрињавајућу ситуацију“, наглашава професор Јанко Самарџић.

Особе женског пола више узимају лекове за смирење. Како се иде ка старијој популацији тако се повећава потрошња ових лекова, иако за старију популацију ови лекови уопште нису препоручљиви и не би требало да их користе, напомиње фармаколог.

„Јер у тој популацији имате висок степен трауматизма, падова, прелома и у појединим земљама је готово и забрањено да се у старијем животном добу примењују. Када су млађи у питању, и ту постоји проблем, али ту је углавном проблем злоупотребе, што је потпуно друга тема“, истиче саговорник Иване Божовић.

Лечимо последицу а не узрок

У односу на окружење, потрошња лекова за смирење је слична, али читав овај регион, у односу на остале европске земље, посебно земље северне Европе, има два до три пута већу потрошњу ових лекова.

„Међутим, антидепресиви показују значајно другачији тренд“, додаје професор. „Антидепресиви се двоструко мање користе код нас у односу на земље Европске уније. Тако да имамо један дисбаланс који може лепо да се тумачи“.

Оно што се може извући као закључак је да је то индиректни показатељ менталног здавља. То значи да ми лечимо последицу, симптом, што је анксиозност и анксиозни поремећај, стање унутрашње узнемирености и тескобе, а у суштини не лечимо узрок, сматра професор.

Последице нерационалне потрошње лекова за смирење

Последице су различите у зависности од нашег узраста, навика и општег здравља. Становништо старије доби има учесталост повреда због поремећаја координације покрета, посебно у кућним условима.

Код млађих особа јавља се проблем злоупотребе, комбиновања са алкохолом, што може да има фатални исход. Са друге стране, ти лекови утичу и на процес учења и памћења.

Посебан проблем представља зависност и интолеранција на ову врсту лекова. То је зачарани круг из кога се јако тешко излази када су лекови за смирење у питању, наглашава професор.

Одмажу ако их узимамо на своју руку

То су изузетно добри лекови уколико их правилно користимо.

„Проблем је тај што лекари дају ове лекове за јасну индикацију, одређени временски период. Даље, неконтролисано узимање, практично доводи и до маскирања проблема, и до пролонгирања тегоба, и до нежељених ефеката“, напомиње професор.

У сваком случају, ови лекови су добри док ми узимамо лек. Проблем настаје када лек почне да узима човека. Онда само улазимо у зачарани круг и пролонгирамо проблем, јер ниједан лек неће решити проблем, већ само може да нам помогне да се суочимо и да га лакше пребродимо, али неће сам лек решити проблем, закључује проф. др Јанко Самарџић са Института за фармакологију Медицинског факултета.