Да ли је боље носити наочаре или сочива

„Када неко има диоптрију, било да је она плус или минус, то заправо није болест, али јесте симптом који нам помаже да на време можемо да га и коригујемо како бисмо омогућили апсолутно перфектан, односно онај ‘стопостотни вид’, како кажу људи у народу”, објаснила је докторка у РТС Ординацији.

„Е сад, код једне диоптрије која је минус, то је лакша можда класификација рефракције зато што пацијент више види на близу а мање на даљину, и тако негде и примети јер чкиљи на даљину. А код оног који је плус, односно хиперметроп, он не види добро ни на једном, ни на другом растојању – ни на близу, ни на даљину, иако се зове у народу далековидост, односно када бисмо превели шта значи плус диоптрија, то је далековидост, па би било у преводу да  – види на далеко, али је та проблематика доста комплекснија код тих плус диоптрија. И наравно, обавезно на време обавити један специјалистички офталмолошки преглед који би онда направио на време и корекцију те видне аномалије", препоручује др Тања Калезић.

Најчешће се могу чути четири заблуде о којима је гошћа РТС Ординације темељно говорила у емисији и сваку образложила. Прва од њих је да код људи који много читају и дуго гледају у екран диоптрија расте брже.

„Ово јесте заблуда зато што се то више дешава код дечјег узраста, адолесцентског доба и студентског доба где се још увек развија потенцијал вида, и где долази до тих поремећаја приликом рада на близу", објаснила је др Калезић и додала да то може да утиче код деце, а посебно у школском узрасту или студентској доби може доћи до пораста диоптрије, због чега се редовно прати и контролише.

„Овде смо рекли да је то заблуда зато што су то старији пацијенти, дакле одрасла популација, а кад раде за екраном и више читају неће им то повећати диоптрију. Наравно, не помињем катаракту данас свеприсутну, и данас врло честу патологију, тако да је и то могућност која може да погорша видну оштрину, и зато све то треба посебно погледати", каже Калезићева.

Ипак, подвукла је да навика дугог гледања у екран није добра због лед светла, зато што је то УВ зрачење које штети виду.

„На тај начин можемо да направимо једну проблематику те рефлективне компоненте, да нам се смањује видна оштрина због проблема са катарактом, са макулом, са жутом мрљом, тако да лед светло утиче као нездраво, али сад имамо заштитне факторе на андроидима, телефонима, на телевизорима баш и не, али генерално би требало да нови, савремени ТВ екрани имају уграђене системе који неће имати зрачење које оштећује вид. Исто тако, људима који много раде за компјутером препоручују се наочаре које немају диоптрију али имају ту заштиту, антирефлекс стакла која ће штитити од тог штетног лед зрачења", посаветовала је доц. др Калезић.

Како смо сви свесни шта умара очи, питање за докторку је било и постоји ли начин да се око одмори и колико дуго сме да се гледа у екран.

Правило 20-20-20 

„Има препорука, то је једно правило које каже 20-20-20, односно да након 20 минута рада правите паузу од опет 20 минута и 20 би требало да гледате негде у даљину, одмарате. У суштини то баш није изводљиво у свакодневном животу, али барем након два сата направити једну паузу којом ћете нешто друго радити и нећете имати фокусирани вид", препоруке су стручњака за што дуже очување вида.

Још једна честа заблуда јесте да за утврђивање диоптрије није потребно проширивати зенице. Чињеница је да људи избегавају ширење зеница и одлучују се радије за компјутерско утврђивање диоптрије, али докторка образлаже зашто то није добар избор:

„То је у старту грешка, јер посебно код млађих људи и млађих пацијената, негде до 45. године, имамо јако интензиван тај цилијарни мишић који се налази унутар ока и који нам у ствари то сочиво испупчава и враћа у нормалну позицију унутар ока. Самим тим, важно је да се тај део унутар ока искључи од рефракције, како бисмо објективно одредили диоптрију, односно око треба да се опусти, анестезира или паралише."

Др Калезић је објаснила да је то једноставно сипање капи, односно мидријатици које шире зеницу.

„То је један од неопходних делова прегледа и апсолутно нешто што је златни стандард", а посебно напомиње да се то односи и на одрасле, без обзира на њихову ужурбаност и сталну јурњаву. „Апсолутно је неопходно да се обави потпуни преглед са мидријазом за одређивање објективне видне оштрине", посаветовала је.

Без обзира на ширење зеница, након тога се ради компјутерски тест, односно мерење.

„Увек урадимо компјутерско мерење, то је рефракција на апарату који је рефракторметар где добијамо оно као рачун где нам тачно то све пише. Па, имамо на уску зеницу – значи, пацијент уђе, измери се та диоптрија, онда му се прошире зенице па се поново измери након одређеног времена и то не може одмах, значи треба да има једно три укапавања у размаку од 10 минута, да се постигне потпуна парализа цилијарног мишића који се налази унутар ока, који нам је битан због деловања на сочиво и онда када се анестезира, када потпуно буде искључен из функције, након двадесетак минута радимо поново компјутерско мерење, односно рефрактометар, и онда је то објективна оштрина вида, која вам опет не гарантује да ћете ви ту диоптрију преписати. Зато је врло важно да посветите пажњу корекцији коју ћете дати пацијенту, а да њему буде добро, и зато се увек иде на ону која је потребна да он види идеално последњи ред (на тесту) уколико је могуће", каже доценткиња Калезић.

Још једна од заблуда је да ако су измерене ниске вредности диоптрије није потребно носити наочаре.

„Колико год да је диоптрија мала, може бити и 0,25, у некој одређеној радњи, нечему што обављате током дана, биће вам јако потребне - да ли је то рад за компјутером, гледање телевизије или вожња кола, за такве ствари ћете те наочаре за даљину свакако ставити без обзира на то колико је мала диоптрија, јер зашто бисте себи отежавали", каже докторка.

Дилема 

Још једна интересантна заблуда је да је боље носити наочаре него сочива, а докторка је објаснила зашто то није тачно, напротив.

„Апсолутно је заблуда јер наочаре имају своје лимите, тако да нажалост сочива могу да нам буду неопходна ставка за људе који имају велике астигматизме, значи то су велики цилиндри, закривљене рожњаче, где имамо велике диоптрије чак, велики минус или велики плус", рекла је и прецизирала је да велика диоптрија подразумева све оно што је преко 5 или 6, без обзира на то да ли је плус или минус, и да је то доста велика диоптрија када је препоручљивије носити сочива.

Додатно је објаснила разлоге: „Зато што ће имати бољи вид, бољу ширину видног поља, тродимензионалност простора. Друга ствар, и стакла која би се уграђивала у таквим случајевима, што је већа диоптрија та стакла су јако дебела. Без обзира на финансијске могућности, постоје одређене перформансе у тој оптичарској индустрији где они то ураде савршено колико год је могуће да истање стакла, али опет су та стакла нешто што нарушава естетику, а код одређених цилиндара, тих закривљених рожњача, не можемо ни да препоручимо наочаре као неку врсту доброг помагала, него морамо да препоручимо сочива. Када је диоптрија преко 2 и по, без обзира на то да ли је у плусу или минусу, лекари се опредељују да препоруче сочива јер ће она боље исправити проблем и дати бољи потенцијал, објаснила је докторка.

Колико дуго трају сочива?

Пошто финансијски моменат често диктира избор између сочива и наочара, а опште је познато да се, за разлику од наочара, сочива мењају много чешће, др Калезић је говорила и о томе колико дуго може да се носи један пар сочива.

„Сочива се тачно, прецизно мењају, нема ту никаквих дилема. Тачно месец дана, уколико су месечна сочива. Постоји могућност дневних, што је олакшавајућа околност – немате одржавање, средства за одржавање, што многи и не воле", каже др Калезић и наводи да је и предност дневних сочива у томе што ономе ко је у журби олакшава коришћење тако што након коришћења баци и из кутијице узме ново сочиво за сутрадан, а са њима се никад не спава.

Признаје да то јесте скупља варијанта, али да је разлика врло мала, међутим је комфор већи: „Јесте сигурније, јер ви ово са течностима морате да водите рачуна да ли сте опрали руке у датом тренутку, да сте их скинули, да сте ставили течност, да сте добро испрали, да то све није контаминирано, да видите да то није нешто прљаво, она пластика у којој држите та сочива итд."

Друга врста сочива су она месечна која се тачно рачунају од дана када сте их отворили, упозорава др Калезић: „Без обзира што их пет дана нисте носили – три дана јесте, два нисте, и онда људи то нешто сабирају, или су отворили па нису користили, па су се сетили 28. дана да га ставе и онда мисле да иде тек од тад месец дана. Не, ви сте га отворили из кутијице, ставили у пластичну кутију, а то да ли сте их ви стављали или нисте (нема везе), време протиче и наравно после тог месечног рока морате да их замените."

Докторка подсећа које навике треба да усвоји особа која носи сочива, наравно док их има на очима: „Значи, пацијент који носи сочива не сме ни да се умива, тушира, купа, гњура, да иде у море, језеро, реке… јер вода није стерилна".

Водитељка је поставила занимљиво питање које интересује домаћице које носе сочива, а кувају, да ли би ова ситуација могла да штети, па је др Калезић и то објаснила да кување није баш проблем и додала: „Али неће баш ни стајати, ја се надам, да паре иде у лице. Неће то нешто за кратко време направити проблем, али би било проблематично да сад иде у сауну са сочивом, значи у затворени простор где та пара стварно индикује велико орошење рожњаче, односно тих сочива које носи и може да се нека бактерија ту надомести што је јако опасно", упозорила је на занимљиве ситуације у којима треба бити на опрезу ако носите сочива.

„Те инфекције су врло опасне, и могу направити разарајуће ефекте на рожњачу", упозорава.

За разлику од наочара које имају заштитне филтере, сочива још немају такве филтере, што би било идеално, али је за сада још на нивоу маштања.

Кориговање на време 

Нерегулисана диоптрија код деце касније може направити нове проблеме. Да би се на време реаговало и кориговао вид дете је потребно одвести офталмологу на време, а не тек када се деца контролишу за полазак у школу.

„Потребно је много раније, већ у четвртој години живота да дете одведете код офталмолога у дом здравља, код надлежног офталмолога или где год већ имате могућности да се прегледа његова диоптрија, јер постоје диоптрије које треба кориговати већ у раном узрасту", рекла је др Калезић и образложила да проблем развијене слабовидости креће већ тако рано врло интензивно, а заправо је дете, ако се то открије на време, већ могло да носи наочаре до поласка у школу и да колико-толико већ исправља видну оштрину.

„Што се више коригује на време, и што се више пацијенти на тај начин тријажирају много је мањи развој слабовидости у каснијем животном добу", каже гошћа Ординације, уз апел да родитељи одведу децу на контролу, без обзира што можда мисле да нема разлога јер се дете не жали или не гледа ТВ из близине.

Требало би дете одвести код очног лекара, да му се прошире зенице и да се види да ли постоји проблем или је за праћење, а контрола би обавезно требало да се понови пред полазак у школу. Уколико се одреде наочаре, посете офталмологу требало би интензивирати на 6 месеци или годину дана.

„Од овога хоће око да бежи, мора да се обави преглед страболога, доктора који ради проблем разрокости и бежања очију, а то хоће да иде и од диоптрије", додала је.

Истина да је неким особама врло тешко да се навикну на наочаре са цилиндрима.

Др Калезић је детаљно објаснила шта је астигматизам и зашто се носи цилиндар:

„За почетак, све функционалне рожњаче, то провидно, значи први слој ока који је фиброзни омотач кроз који улазе светлосни зраци је, у ствари, сфероцилиндричан. Дакле, имамо ми нормално цилиндре. Закривљеност рожњаче је таква да она има и компоненту сфере и компоненту тих заобљених, преламајућих светлосних зрака, односно облина које преламају светлосне зраке, тако да морамо коригујемо цилиндром. Дакле, у питању је закривљеност рожњаче и самим тим светлосни зраци који падају по другачијем изгледу, а не оном облом су ти цилиндрични, фактички корекција цилиндричне диоптрије, односно цилиндри које дајемо пацијенту", појашњава докторка.

„Када је дете, односно млађа популација у питању они се врло брзо навикну, просто такав је потенцијал, прија им, нису баш много ни адаптирани на слику која није како треба, него им те наочаре исправљају вид и много им значе. Али кад је неко старијег узраста а ви му онда дате цилиндре, посебно мислим на доб преко 60 година, па сад имате проблем цилиндара – ви бисте му их дали али пацијент никад није носио и њему је сад то проблем… дубина простора, другачија слика, његов мозак није навикао на такву слику и морате да га упозорите да ће првих 10-15 дана морати да обрати пажњу – са тим наочарима када хода да се не саплете, посебно када иде низ степенице, јер добија тродимензионални простор на који се његов мозак није навикао, и зато морамо пацијента да упозоримо на привикавање током тих првих десетак дана."

Иако би требало редовно проверавати да ли се диоптрија мења, редовна контрола не значи исто за све узрасте, па је зато др Калезић то разјаснила. „За децу, у зависности од узраста и уколико постоји слабовидост, уколико има неки страбизам, нешто што је везано за разрокост, било каква друга патолошка ситуација која постоји – онда су те контроле изузетно честе, негде и на три месеца, негде на шест, у зависности од стања, узраста. Већ код одрасле популације је годишња контрола, и тако се увек каже јер не очекујемо неки раст диоптрије у међувремену, а опет не би требало ни да се не контролише 25 година. Оптимално је преглед на годину дана, не само диоптрије него апсолутно целокупан офталмолошки преглед", подсетила је др Калезић.

Детаљан преглед пре ласерске интервенције 

Истина је да се не може ласерски уклонити свака диоптрија, па је логично питање било која диоптрија заправо може да се уклони?

„Код ласерске корекције диоптрије имамо баш тачно формулисане параметре и препоруке – када је минус у питању може до минус 10, када је плус – до плус пет, када је астигматизам, такође плус и минус пет цилиндара."

Др Калезић је упозорила да је пре приступања ласерској корекцији важан детаљан преглед очију.

„Да би уопште човек приступио ласерској интервенцији мора прво да има један детаљан преглед који обједињује скенер рожњаче, дебљину рожњаче, јако интензивно погледати да ли се мењала диоптрија у последњих годину дана. Врло је важно да буде потпуно мирна и неизмењена. Било какве промене нам сугеришу да долази до неког пораста и на тај начин то није индиковано за такву хируршку интервенцију. Када је у питању ласерска хирургија, боље полазе минус пацијенти, заправо они пацијенти са минус диоптријом имају веома добре ефекте такве интервенције, као и астигматизми. Међутим, код ове плус диоптрије постоји могућност регресије, да се након неког временског периода врати, тако да и то треба рећи пацијенту јер таква је једноставно грађа рожњаче, таква је техника тих ласерских зрака, за сада је тако. Да ли ће нешто напредовати и како, надамо се... ", објаснила је.

Ипак, рекла је да чак и код диоптрија које су до плус 5 показало, не у великом проценту, али довољном, да пацијент треба да се упозори на могућност регресије.

Др Калезић је на великом екрану показивала који део се тачно додирује ласером и како изгледа ласерска интервенција. Заправо се интервенише на површинском делу рожњаче, док се унутрашња структура ока не дира.

Било је речи о две врсте интервенције: Она код које је лакши опоравак је ласик операција, након које сте за две недеље без икакве терапије. Ласик операција се ради са два ласера тако што се уклони један део рожњаче, интервенише се и онда се то врати. Ту нема опоравка и болова и за две недеље укапавања капи све прође.

ПРК [фоторефрактивна кератектомија] је нешто јефтинија операција, приликом које се не уклања рожњача већ се интервенише другачије. Ту је опоравак мало дужи, у смислу дужег укапавања капи и може да боли мало, с тим што у прва два-три дана може да боли и више, што је индивидуално, а др Калезић истиче да је два дана најинтензивније.

Ефекти и једне и друге хирургије су такви да диоптрија може да нестане.