Читај ми!

Суплементи нису лекови, већ само додатак исхрани

Од почетка пандемије продаја витаминских суплемената порасла је за 90 одсто, што поједини стручњаци сматрају врло узнемирујућом чињеницом. Велике дозе суплемената могу да доведу до многих нежељених последица, па чак и до раста крвног притиска. Зато је важно да их користимо на правилан начин и будемо свесни да они нису лек, већ само додатак исхрани.

У свету је последњих година велика помама за суплементима. Посебно расте њихова употреба од почетка пандемије. Више од половине одраслих у Сједињеним Државама користи више од једног суплемента.

Актуелна епидемијска ситуација упућује на то да никакви витамини ни минерали не могу да ублаже последице неодговорног понашања које свакодневно виђамо око нас, нити су замена за вакцину – напомиње клинички фармаколог, проф. др Радан Стојановић, у разговору за Магазин на Првом програму Радио Београда.

Професор објашњава да су рађена многа истраживања и сачињене бројне студије, али да ниједна нема довољно података на основу којих би се препоручила примена суплемената у превенцији и лечењу ковида 19.

Видамин Д

Посебно занимљива су испитивања ефеката витамина Д. Теоретски, он има потенцијал да модулише имуни договор – и урођени и стечени, каже др Стојановић. Досадашња истраживања показала су да он помаже у спречавању развоја респираторних инфекција, али само код особа са ниским нивоом витамина Д.

Резултати испитивања његовог значаја у превенцији и лечењу ковида 19 нису јединствени. Остало је да се одговори на бројна питања: ко ће имати корист од тога; на ком степену обољења се испољава дејство; у којој дози...

Оно што се поуздано зна јесте да би евентуално обољење било добро дочекати са високим нивоом витамина Д, јер примена великих доза код већ оболелих нема већи ефекат. Дневни унос не би смео да буде већи од 4.000 интернационалних јединица.

Витамин Ц

Други најчешће коришћен суплемент је витамин Ц. И њега ваља користити у умереним дозама јер у већим количинама може да изазове мучнину, повраћање, дијареју, а дуготрајним коришћењем ризикује се настанак камена у бубрегу.

Доктор Стојановић истиче да су и у случају примене овог витамина рађене студије. Kод пацијената оболелих од ковида 19, који су десет дана узимали осам грама витамина Ц (што је огромна количина), заједно са 50 милиграма елементарног цинка – дошло се до закључка да таква терапија није смањила трајање симптома. Закључак је да велике дозе нису решење.

Добар имунитет је, пре свега, резултат правилне и квалитетне исхране, редовног одмора и свакодневних физичких активности, упозорава проф. др Радан Стојановић, клинички фармаколог, и подсећа да су одговорно понашање и вакцинација једини прави начини превенције током пандемије.