Како да утичемо на биолошку старост и да ли ковид убрзава тај процес

Термин биолошке старости је установљен у науци како би се направила разлика у односу на хронолошку старост. Хронолошка старост нам говори колико је протекло календарских месеци и година од нашег рођења, док нам биолошка старост говори у каквом су стању наши органи, ткива, ћелије у смислу функционалности и у смислу тога колики је ризик од настанка неке хроничне незаразне болести или неке друге болести која је асоцирана са старењем, објашњава професор др Игор Пантић физиолог са Медицинског факултета у Београду.

„Биолошка старост зависи од много фактора. Зависи од биолошких биомаркера који могу да се измере. Зависи од генетике. Зависи од тога колико смо били изложени неким штетним спољним утицајима и токсинима који такође утичу, барем у теорији, на биолошку старост“, наводи гост „Клинике Наздравље“.

У научној пракси биолошка старост се одређује на основу присуства и нивоа одређених биомаркера, а то су углавном биомаркери који се односе на неке методе молекуларне генетике, као што је дужина теломера или неке ствари везане за метилацију ДНК и других биохемијских процеса који се дешавају у једру ћелије, објашњава физиолог.

Шта су теломере и како оне убрзавају биолошку старост

Теломере су понављајуће секвенце ДНК које се налазе на крајевима хромозома и при свакој деоби ћелија, теломере се скраћују што значи да биолошки старимо.

„То је у ствари један контролни механихзам који ограничава ћелију да не може да се дели неограничен број пута. Рецимо туморске ћелије су такозване бесмртне, односно, оне могу да се поделе неограничен број пута јер су нашле начина да заобиђу тај механизам скраћивања теломера, поред осталог“, истиче професор Пантић.

Скраћивање теломера је само један од биомаркера биолошке старости и нису валидан и поуздан предиктор и фактор у смислу да ли ћемо имати смањен или повећан ризик за одређене болести. Постоје неке студије које показују да скраћивање теломера доводи до повећаног ризика за неке дегенеративне болести, али то је у медицини само један од фактора који је потенцијално повезан.

„У медицини то што постоји корелација, нужно не значи и да постоји узрочно-последична веза“, напомиње саговорник Иване Божовић.

Колико су поуздани резултати студије да ковид убрзава биолошко старење?

У студији која је обављена на 117 пацијената који су прележали ковид 19 уочено је скраћење теломера, али професор наглашава да је она урађена на врло скромном узорку и у медицини се таквим резултатима приступа са великом дозом опреза, јер медицина није толико егзактна наука, што значи да се мора извршити много више студија, на много различитих узорака, па тек онда претпоставити да је истина.

„Ја се не бих толико бринуо за теломере, колико бих био забринут за последице које ковид може да изазове на одређеним ткивима и органима, јер, нажалост, потврђено је да ковид и у релативно благој форми може да остави последице, не само на плућима, већ и на кардиоваскуларном систему“, напомиње физиолог.

Зато професор саветује да свако ко је прележао ковид, у било ком облику и интензитету, уколико му лекар предложи додатна испитивања, обавезно да се одазове и за сваки случај провери да ли је тај ковид оставио последице. А што се тиче самог биолошког старења, та истраживања су тек у зачетку.

Постоји ли начин да продужимо теломере

Не постоји магични лек или супстанца која има такво дејство да може да обрне процес старења или да га значајно успори. Зато је најбољи савет и за оне који су прележали ковид и за оне који нису, да поштују савете лекара.

„Често до тих закључака можемо доћи и интуитивно, не треба нам лекар да нам каже да треба да будемо физички активни, да треба да избегавамо излагање спољним штетним утицајима, да не треба да пушимо, пијемо алкохол и тако даље... Све су то чиниоци који могу да убрзају процес биолошког старења“, наглашава др Игор Пантић.

Како старење утиче на наш организам

Како наводи професор Пантић, можда звучи невероватно, али у науци се још увек не зна права дефиниција старења, јер је то један мултидимензионални процес и постоје веома различите теорије старења.

„Старење је физиолошки процес и није болест. Постоје болести које су асоциране са процесом старења које су последица промена које се природно дешавају током одређеног временског периода и те процесе можемо да убрзамо или успоримо нашим животним стилом, а поједине ствари, попут генетике, не можемо да контролишемо“, напомиње гост „Клинике Наздравље“.

А што се тиче одређених органа, постоје они који су резилијентни (отпорни) на оштећења и који имају велику способност регенерације, као на пример јетра.

У сваком случају, оно што можемо да контролишемо јесу, пре свега, они фактори за које је доказано да повећавају ризик од добијања хроничних незаразних болести асоцираних са старењем, закључује проф др Игор Пантић.