Како су вакцине спасиле свет

Прва вакцина појавила се још 1796. године, али је требало много истраживања и учења да бисмо добили вакцину какву данас познајемо. Ове године обележава се век од открића и примене бесеже вакцине, против туберкулозе. Њу смо примили сви, а потврда за то је и мали ожиљак на левом рамену.

Вакцине су највећи цивилизацијски изум, сматра доктор Драгослав Поповић, председник Удржења за јавно здравље Србије.

„Ништа у медицини није дало боље резултате на решавању кључних јавно-здравствених проблема нашег друштва, кроз историју, као што је то вакцина. Помоћу вакцина решени су неки проблеми који су утицали на развој нас као људске заједнице на овој планети. Постоје јасни докази да је вариола харала светом скоро 1.500 година, кад се појавила вакцина, 70-тих година прошлог века, за само 12 година редовне вакцинације, вариола је искорењена. Исто тако, успели смо да смањимо на намањи број или потпуно искоренимо неке дечје болести, па сада можемо да се бавимо другим сегментима који су важни за раст и развој деце", каже Поповић.

Различите вакцине имале су различит пут настанка и тестирања, али су помогле да се искорене неке од најопакијих болести, од вариоле, преко дечје парализе до беснила.

Чувена, и сада међу противницима оспоравана, ММР вакцина, спасила је десетине милиона деце малих богиња. Вакцине примамо од најранијег узраста и требало би пратити вакцинални календар, наводи Георгиос Константинидис, председник Удружења педијатара.

„У најмлађем узрасту може да се оболи од болести које могу да буду врло опасне за децу, чак и са фаталним исходом. Прање руку и вакцинација су спасили више живота кроз историју него најбоље војсковође и политичари о којима учимо годинама. Када је реч о морбилама, иако смо пред ову пандемију имали епидемију малих богиња, мислим да је корона сада потиснула тај вирус. Поражавајуће је то што је најмањи обухват вакцинације деце ММР вакцином у великим градовима где би требало да су родитељи образованији и савеснији. Прошле године вакцинисано је испод 78 одсто деце", каже председник Удружења педијатара.

Рак грлића материце, један од водећих узрочника смрти од карцинома, настаје најчешће као последица Ха-Пе вируса.

Вакцина, која се у свету примењује више од 10 година, може да спречи инфекцију и развој болести. За сада ову вакцину код нас бесплатно могу добити девојчице у Шапцу и Новом Саду.

Прошле године вакцинисано је 570 девојчица само у Новом Саду, каже за Радио Београд 1 докторка Мирјана Штрбац из Завода за јавно здравље Војводине.

„Овом вакцином, у богатијим земљама света вакцинишу се и девојчице и дечаци, чак од 9. године живота. Код нас се вакцина даје са навршених 12 година и довољне су само две дозе да девојчице буду потпуно заштићене. Истраживања су показала и долазала да смањује учесталост кондилома, смањује учесталост премалигних промена, које још нису карцином, али нису ни добар налаз. Најважније је да је доказано да у великој мери смањује развијање рака грлића материце", наводи докторка Штрбац.

Тетанус или „зли грч", како га зову у народу, настаје уносом узрочника у рану. Они који су видели/чули „зли грч" код оболелог кажу да су мишићне контракције толико гласне да звуче као да се све кости у телу ломе одједном.

Тетанус се избегава вакцинацијом и скоро је искорењен, каже докторка Ивана Беговић Лазаревић из Градског завода за јавно здравље.

„У периоду од 2010. до 2019. године у целој Србији су забележена свега 23 случаја тетануса. Тетанус добијемо и када се огребемо или имамо неку мању повреду коже. Најчешће се јавља код новорођенчади и сада је пракса да се мајка вакцинише у последњем тримсетру како би антитела пренела на бебу док је још у стомаку. Тетанус је данас готово искорењен, али је некада правио много проблема. Поготово су страдала деца коју су мајке рађале у пољима и у неадекватним здравственим условима", објашњава др Беговић Лазаревић.

Беснило које се обично преноси уједом заражене животиње може се спречити готово 100 одсто вакцином. Прва вакцина против беснила развијена је 1885. године. С друге стране, до данас не постоји особа која је излечена од беснила, наводи доктор Ненад Вранеш, в.д. директора Пастеровог завода.

„Још 80-тих година прошлог века у Србији је елиминисано тзв. урбано беснило и од тада у нашој земљи није регистрован ниједан случај беснила код људи. То се успело вакцинацијом паса и мачака луталица. Тренутно се у нашој земљи ради на сузбијању беснила код лисица, помоћу оралне вакцинације, где се серум ставља на различите мамце. Када се беснило равије као болест код људи у 100 одсто случајева долази до смрти", објашњава др Вранеш.

Вакцине су у протеклом веку сачувале преко 10 милиона живота. Ипак у многим земљама, постоји тренд неповерења у њих, па самим тим и одбијање да се оне користе. Светска здравствена организација је овај тренд уврстила у једну од 10 претњи светском здрављу.

Најновија истраживања показују да већина противника вакцина није а приори против вакцинације, већ се пре свега плаше непознатог.

Страх је потпуно неоправдан, каже доктор Поповић: „Противника вакцина било је увек, али се нису толико чули као сада. Јачању антивакциналног покрета допринеле су највише друштвене мреже, које појединци за своју промоцију или из неких других потреба, користе као добар канал комуникације. Са пандемијом коронавируса добили смо и инфодемију, где мноштво информација, најчешће и контрадикторних појачава недоумице код неких људи".

Ниједна вакцина није 100 одсто ефикасна, али су вакцине и медицина спасили свет - више пута. Лекари упозоравају да, иако смо неке болести искоренили редовном вакцинацијом, ако се тај ланац прекине, болести могу да се врате. Пример за то је и недавни случај дечије парализе који је регистрован у Украјини.